Сећање на Данила Лазовића и даље живи кроз његове улоге, али и идеје које је за живота пропагирао. Остао је упамћен и као један од наших најбољих беседника.

Поседовао је неоспорну харизму, а није се либио ни да ствари у животу назове правим именима, иако је то често умело да га кошта у животу.

– Не дај боже да сам у некој партији! Ето, чак и не пратим ситуацију у глумачкој бранши. Немам кад. Не може се бити у некој партији ако немамо правну државу. То је неучтиво. Ја сам за Србију – једну и недељиву – коментарисао је Данило своју припадност политичким странкама, али и овакво ангажовање својих колега.

Спас свог народа видео је у јединственој политичкој сцени, већој посвећености цркви и постављању српског краља на престо. Свој сан о усправној и стаменој Србији није досањао, али је успео у жељи да младе нараштаје упозна са историјом српског народа и духа.

Велико срце цењеног уметника и родољуба престало је да куца 24. марта 2006. године услед последица инфаркта. Комеморативни скуп одржан је на Великој сцени Народног позоришта у Београду. По жељи породице, нико није држао говор, већ је преко разгласа пуштен Лазовићев монолог у поеми светог Николаја Велимировића Косовски завет цара Лазара.

– Мој отац је био патријархалан и конзервативан, желео је да од нас направи добре људе. Надам се да је у томе и успео. Васпитавао нас је у духу праве српске породице, где се зна ко је ко и шта ко ради, као и да је љубав према Богу основ свега. Он нам је био узор у свему – открила је пре неколико година Данилова најстарија ћерка Јелена.

Током бурних деведесетих година, прослављени глумац био је инструктор добровољцима у бази у Бубањ Потоку, као и члан Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу. Познат као велики шаљивџија, одговарајући на питања новинара када се последњи пут видео са Радованом Караџићем, често је знао да одговори: Баш јуче смо се видели и попили кафу!

Залагао се да се у школе уместо грађанског уведе сељачко-хајдучко васпитање, а веронаука постане обавезан предмет.
– Цео свет нас Србе уверава у истину наше посебности. Зато Срби треба мало да се подиче својом посебношћу, а не да се постиде. Ми смо живели 50 година у једном монструозном, сатанистичком систему који је просто захтевао кооперативност и одустајање од свега што је аутентично, захтевао је од вас да никад не наступите с оним што је најбоље у вама, већ с оним што је најполтронскије.

Морамо направити искорак из тог сатанистичког система и окренути се Богу ако желимо добра себи и својој деци. Имамо велику моралну и духовну одговорност према својој деци – говорио је Данило у интервјуу за лист Погледи, а у жељи да својим наследницима обезбеди здравије окружење за стасавање, 1996. године са својом породицом из строгог центра града преселио се на Авалу.

Уместо говора на сахрани тражио “Царев завет“

Познати глумац Данило Лазовић изводи монолог у поеми Светог Владике Николаја Велимировића „Царев завет“ из два дела објављен на Ју Тубу

Монолог у поеми изводи Данило Лазовић као Свети Владика Николај Велимировић.

Други део.

– Мој отац је био патријархалан и конзервативан, желео је да од нас направи добре људе. Надам се да је у томе и успео. Васпитавао нас је у духу праве српске породице, где се зна ко је ко и шта ко ради, као и да је љубав према Богу основ свега. Он нам је био узор у свему – открила је пре неколико година Данилова најстарија ћерка Јелена.

Током бурних деведесетих година, прослављени глумац био је инструктор добровољцима у бази у Бубањ Потоку, као и члан Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу. Познат као велики шаљивџија, одговарајући на питања новинара када се последњи пут видео са Радованом Караџићем, често је знао да одговори: Баш јуче смо се видели и попили кафу!

Залагао се да се у школе уместо грађанског уведе сељачко-хајдучко васпитање, а веронаука постане обавезан предмет.
– Цео свет нас Србе уверава у истину наше посебности. Зато Срби треба мало да се подиче својом посебношћу, а не да се постиде. Ми смо живели 50 година у једном монструозном, сатанистичком систему који је просто захтевао кооперативност и одустајање од свега што је аутентично, захтевао је од вас да никад не наступите с оним што је најбоље у вама, већ с оним што је најполтронскије. Морамо направити искорак из тог сатанистичког система и окренути се Богу ако желимо добра себи и својој деци. Имамо велику моралну и духовну одговорност према својој деци – говорио је Данило у интервјуу за лист Погледи, а у жељи да својим наследницима обезбеди здравије окружење за стасавање, 1996. године са својом породицом из строгог центра града преселио се на Авалу.

Прочитајте још:
АЛБАНСКИ НАУЧНИК ОТКРИВА: Нису Илири, ни староседеоци већ Румуни – Срби ослободили Албанију у 6 веку! (ФОТО)

Извор: Националист, Стори