Стеван Стојановић, капитен славне и непоновљиве генерације Црвене звезде која је постала првак Европе, у животној исповести је објаснио да је уочи финала против Олимпика из Марсеља имао понуду да намести меч и да му је за то понуђен, како каже – кофер пара.

  • Занимљиву увертиру имао сам пред финале Купа шампиона у Барију. Хтели су да купе утакмицу и онда су се намерили на мене. Знали су да је голман последња препрека. И добро су размишљали. Никада нисам ни помислио да је неко спреман да ми тако нешто понуди. Када сам добио позив, рекли су ми да имају нешто за мене. Мислио сам зову ме на разговор за нови клуб, јер сам имао дозволу Црвене звезде да после сезоне одем у иностранство – казао је за Курур Стојановић, па објаснио и како се све одиграло.
  • Све се то десило у хотелу “Интерконтинентал”, био сам са Робијем (Просинечким прим. аут), пили смо кафу. Кад сам отишао са њима у собу и кад су ми показали кофер, није ми било добро. Много је новца било, али нисам поклекао. Били су то све наши људи, али унајмљени од Француза. Уопште се нису узбудили кад сам их одбио. Знаш шта су ми рекли? “Не мораш да узмеш паре, али ћемо ми рећи да си узео. И све ће изаћи у новинама. Како год да утакмица прође, ти ћеш бити крив.” Ма, бежи, рекао сам му. Занимљиво, никада више те људе нисам видео у животу.

Одмах је пријавио шта се догодило.

  • Излетео сам као мува без главе из хотела, нисам знао где ударам. Боже, шта ме ово снађе?! Позвао сам Дују (Ратомир Дујковић, тада тренер голмана у Црвеној звезди), кажем му шта ми се десило. А он ће мени: “Само мирно, верујем ти.” И дошла је информација у свлачионицу да је голман купљен. Онда сам причао са играчима, са Дујом, управом клуба. Нашао сам се у ситуацији да нисам крив, а да сам крив. А и шта бих ја са тим парама? Мени је било тешко, посебно пред утакмицу у Барију. Стално ми је пролазило кроз главу то што ми је тај криминалац рекао да су ме купили. Једва сам чекао да прође тих 120 минута, пао ми је огроман терет с леђа.

Доказао је Стојановић да није купљен.

  • Образ чист! Коначно. Пенали су ми дошли као релаксација. Зато сам био толико самоуверен и сигуран да ћу одбранити пенал. Мислиш да бих могао данас да седим овако мирно, да шетам Београдом да се нешто десило? Да је било каква сумња била? Видиш како то иде у животу. Има Бога! Бог ме у том финалу награди да будем играч утакмице, да одбраним пенал и подигнем пехар Купа шампиона! Све ми се сложило тада, те вечери био сам награђен за све у каријери, за сва одрицања и неправде. Оно што се њему догодило би требало да буде поука за све клинце који би данас преко ноћи да постану звезде и често за то не бирају средства.
  • Добра је ово прича за ове млађе генерације, које би све преко ноћи. Па, не може! Не иде то тако! Многи су ме питали, посебно данас, како нисам поклекао, јер је у том коферу стварно било много новца. Понео сам неко васпитање од куће, нешто од мајке и оца, од предака. Знаш како, мене је отац учио стално да ако некад будем гладан у животу, да питам, да се не стидим. Али ако будем нешто украо, да га се чувам јер ће ми руке одсећи. Е, тако. Тако је било код мене у кући – завршио је Стојановић.
--

Leave a Reply