Тешко је рећи где је у Србији сигурно у време епидемије коронавируса. Међутим, у војној бази „Шушњак“ код Куршумлије није било случајева заражавања ковидом 19, строго се поштују епидемијске мере, а чињеница да припадници Војске Србије са овог места чувају административну линију ка Косову и Метохији подразумева висок ниво безбедносних мера.

На неколико километара од Куршумлије налази се војна база Шушњак. Овде већ 20 година припадници Војске Србије брину о безбедности грађана и територије Србије.

База се налази у зони одговорности 37. механизованог батаљона, једне од ударних јединица Копнене војске.

Батаљон је стациониран у касарни у Куршумлији и у последњих неколико година имао је разноврсне активности, а тренутно најважнија јесте контрола и обезбеђење Копнене зоне безбедности.

„Кључни изазови у реализацији задатака су илегални преласци административне линије ради бесправне сече шуме, од стране житеља АП Косово и Метохија из општине Подујево. Успешно спречавамо те активност у сарадњи са органима МУП-а, локалним становништвом и међународним снагама КФОР-а“, објашњава за емисију „Дозволите…“ потпуковник Бојан Станковић, командант 37. механизованог батаљона.

Једини легални административни прелаз на овом подручју је Мердаре, тако да је лако уочити илегални прелазак, посебно што на овом подручју живи мали број људи. Војска стално шаље пешачке патроле.

„Патроле се ангажују свакодневно, у дневним и ноћним условима без обзира на доба године. Патрола прикупља податке и ја на основу тога одлучујем када да пошаљем наредну патролу“, објашњава мајор Игор Шмигић, командир базе „Шушњак“.

Војска за потребе снабдевања и безбедности базе стално одржава проходним локалне путеве, било да завеје снег или бујица после кише однесе део пута – и то много значи локалном, углавном старом становништву.

Једна од највећих вредности припадника 37. механизованог батаљона јесте што су последњних година имали веома разноврсне војне активности. Осим сталне обуке, задатака на чувању административне линије, вежби на полигонима Војске Србије, велики број припадника учествовао је на међународним војним вежбама и мировним мисијама.

„Посебно бих издвојио учешће у мировној мисији УН у Либану и учешће на тактичкој вежби са бојевим гађањем у Руској Федерацији“, истиче десетар Растко Милојевић, који је по специјалности возач борбеног возила пешадије М-80А, а на бази члан патроле.

„Ја сам се сам одлучио да будем војник, знао сам шта ме чека и радим свој посао. Нисам први пут ангажован на Шушњаку. Више пута сам био не само овде већ и на другим базама у Копненој зони безбедности“, објашњава Милојевић.

Припадници Војске Србије имају савремену оптичко-електронску опрему и термовизијске двогледе што у великој мери олакшава контролу административне линије и чување базе. Велика помоћ су у службени пси, белгијски овчари малиноа.

Службени пси сваки дан вежбају кретање на препрекама и имају посебан режим исхране, због очувања осетљивости чула мириса и слуха.

Епидемијске мере и челична дисциплина

Осим безбедности, тренутно највећи изазов у војној бази „Шушњак“ и другим базама у Копненој зони безбедности је очување здравља људи. Задатак да брине о здрављу људи има болничарка, а сви су дужну да поштују превентивне мере.

„Мој задатак на бази је да пружим прву помоћ повређенима и оболелима и обезбедим транспорт до прве медицинске установе. Што се тиче епидемијских мера, дезинфикујем просторије и људе када се врате из патроле и мерим температуру“, објашњава десетар Маја Јовић, болничарка на бази „Шушњак“.

Војна организација подразумева да за сваки сегмент функционисања базе постоји задужена особа, а резултати су видљиви на сваком кораку.

„Оно што мени импонује као команданту јединице, јесте да за ових девет месеци нисмо имали ниједан случај заражавања коронавирусом на базама. То се постиже челичном дисциплином и применом епидемијских мера“, поносно истиче потпуконик Бојан Станковић, командант 37. механизованог батаљона.

База „Шушњак“ живи и ради релативно нормално, у време када је цео свет под рестрикцијама. Добри међуљудски односи, стално физичко вежбање, као и чињеница да сви припадници без обзира на искуство пролазе детаљну обуку пред одлазак на базу – утиче на висок морал припадника војске.

„То се постиже колективним духом, који се стално јача, добром физичком кондицијом. На бази припадници имају терен за фудбал и одбојку, импровизовану теретану на отвореном, своју физичку способност подижу на још виши ниво. Такође, патроле су свакодневне и то по 10 до 20 километара под пуном опремом“, објашњава потпуковник Станковић.

База Шушњак је једно од најсигурнијих места у Србији. Војска је добро обучена и опремљена да ради у свим временским условима. Нема короне. Има реда, рада и дисциплине.

Безбедносна ситуација је стабилна, али ризици постоје. Зато су припадници Војске Србије спремни обаве своје задатке и и стално раде на унапређењу својих способности.

Горан Јанићевић

Leave a Reply