Постепено приступање, отварање структурних фондова ЕУ, али и стриктнија политика условљавања и ревирзибилност процеса проширења — четири су принципа на којима се заснива француски предлог реформе политике проширења, сазнаје данас Танјуг у Бриселу.

Француска је четири дана пред министарски састанак Савета ЕУ, који је заказан за 19. новембар у Бриселу, земљама чланицама доставила документ који садржи предлог принципа на којима би требало да се заснива нова методологија политике проширења.

Документ, у који је Танјуг имао увид, наглашава да Француска „недвосмислено пружа подршку европској перспективи земаља Западног Балкана“.

Наводи се да су „ближе везе са ЕУ једини пут да земље региона изграде, односно консолидују своје државе на основама владавине права, да наставе економски и друштвени развој, да младима обезбеде будућност и промовишу политику проширења“.

„Обновљен принцип приступања произилази из неопходности да се подрже земље Западног Балкана у реформама неопходним да би се у потпуности ускладиле са владавином права и општим ЕУ стандардима“, стоји у француском документу.

Први француски предлог заснован је на принципу постепеног приступања ЕУ.

Поред постепене имплементације обавеза које произлазе из чланства у ЕУ, земље кандидати би требале да добију и одређена „права“.

Једно од њих се односи на повећано финансирање, како кроз претприступне фондове, тако и кроз приступ фондовима намењеним за земље чланице.

„Земље кандидати би тако могле да добијају средства из ЕУ структурних фондова постепено, у зависности од степена приступања и спровођења реформи“, наводи се у француском документу.

Тиме би и грађани региона могли конкретније да виде користи од приступања ЕУ, и пре уласка у пуноправно чланство.

Французи се и у овом документу залажу за такозвану „реверзибилност“ процеса проширења, односно за принцип санкционисања земља које назадују на путу приступања.

Извори из ЕУ кажу за Танјуг да се очекује да министри општих полова ЕУ на састанку 19. новембра као последњу тачку дневног реда размотре ситуацију у области политике проширења и приступног процеса, али да се не очекује и дефинисање конкретних закључака Савета ЕУ.

„Не знамо колико ћемо моћи да будемо конкретни, али свакако желимо да пошаљемо позитивну поруку“, поручују из Савета.

Наводи се да ће министарска дискусија у уторак бити усмерена у првом реду на „дефинисање радног и временског оквира“, када је у питању рад на политици проширења ЕУ.

Из Савета ЕУ, којим тренутно председава Финска, подсећају да је у питању „транзициони“ тренутак за ЕУ институције, и да се тек чека формирање нове Европске комисије, која би требала да, уколико буде захтева од земља чланица, изради нову методологију политике проширења.

На питање Танјуга када се може очекивати да ће се лидери ЕУ „конкретније“ вратити питању политике проширења, у Савету ЕУ сматрају да то неће бити пре Европског самита следеће године.

„Претходно се морају конкретно утврдити и договорити неки елементи политике проширења, како опет не би дошли у ’ћорсокак‘ неслагања, што је био случај у октобру“, наводе извори из Савета.

Додаје се и да у ЕУ више „не желе да виде блокаду“, већ да је све што се ради припрема за деблокирање процеса приступања, конкретизација и успостављање консензуса о политици проширења међу земљама чланицама.

--

Leave a Reply