Церска битка, такође знана као и Јадарска битка је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Kомбиноване дивизије И позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине у близини села Текериш.

Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници.

До 23. августа, на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник. Генерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног командовања у бици. Битка је доста утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њихове снаге у Црној Гори су морали да напусте град Пљевља, којег су заузели 19. августа.

Успех битке је привукао светску пажњу на Србију. Многи странци су дошли у Србију крајем 1914. нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ.

После рата подигнута је Спомен-костурница на Церу која је заштићена законом као знаменито место.

Период када је вођена Церска битка, били су то дани када су српски официри командовали „за мном“, а не „напред“. Србији се цео свет дивио због храбрости и сјајне тактике.

Ову битку, због које се Србија добила наклоност у неутралним и савезничким земљама, јер је била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату, карактерише неколико занимљивости:

  1. Марш на Дрину

Марш на Дрину, корачница коју је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а која је посвећена победи спрске војске над аустро-угарским трупама на Церу, војна је корачница са највећим бројем верзија у рок музици! Ова легендарна мелодија, које постала симбол храбрости Срба током Првог светског рата, доживела је 17 рок верзија, од којих је најпознатија верзија групе Схадоwс, потом групе Лајбах, Смак…Марш на Дрину свирали су сви, на свим меридијанима. Извођена је чак и у Бечу, на новогодишњем концерту 1985, под управом Фон Kарајана. Ова војна корачница је извођена и у Уједињеним нацијама, а готово да је заборављен податак да је на референдуму почетком деведесетих година изабрана за химну, али то никад није постала.

  1. Једина битка Kраљевине на филму

Церска битка је једина војна операција из Првог светског рата о којој је за време СФРЈ направљен играни филм, за разлику од партизанских филмова у којима је описана свака битка, често нереално. Истина, иако се руководи историографијом, Марш на Дрину није толико филм о целом току битке, колико о једном делу прве Kомбиноване дивизије. У овом филму Живорада Жике Митровића који је снимљен 1964, играо је сам врх југословенског глумишта, а филм је тешком муком прошао цензорске маказе.

  1. Сукоб историчара око датума почетка Церске битке

Историчари се и данас препиру око тога када је заправо почела Церска битка: 12. августа пробојем аустро-угарских трупа преко Дрине и Саве и освајањем Лознице и Шапца или 15. августа – када су српске трупе након 20 сати усиљеног марша извршиле контранапад, који је пет дана касније завршен тоталним расулом у редовима Поћорекове војске.

  1. Прекршен ланац команде

Ова битка прва је у српској историји у којој је прекршен ланац командовања: Војвода Радомир Путник је чекао исход аустро-угарских операција, а генерал Степа Степановић је схватио важност планине Цер и образовао Церску ударну групу с којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Kосанин град. Због војних успеха у Церској бици, Степа је касније унапређен у Војводу.

  1. Први пораз велике силе од мале земље

Владавина цара Фрање Јозефа била је позната по војним катастрофама. До Церске битке – њега су побеђивале само Велике силе: Француска и Пруска.
Након победе наших трупа, почеле су да пристижу донације за опремање војске, а поједине италијанске партије су тражиле од званичног Рима да се уђе у рат, баш позивајући се на успехе Срба на Церу.

Leave a Reply