На породичном имању Богољуба Поповића у селу Чиста Мала, освануо је у суботу графит са јасном поруком „Четник, сели се“ уз симболично слово „У“. Богољубова супруга Боја, која је графит прва уочила, у то време сама је боравила у кући па је, због страха за своју сигурност, истог дана напустила породично имање и отишла синовима у Бањалуку.

Фото: srbi.hr
Фото: srbi.hr

Вест о исписаном графиту на имању Богољуба Поповића у Чистој Малој са нама је поделио Богољубов син Горан који нам се телефонски јавио из Бањалуке. Како каже, не жели да ћути о непријатности, коју њихова породица није доживела по први пут након рата, али и из разлога што сматра да се у једној демократској, европској држави, каквом се сматра Хрватска, треба отворено и без страха говорити о постојећој нетрпељивости и говору мржње који не престаје.

Након поново претрпљеног страха, Боја Поповић је исти дан отпутовала у Бањалуку.

– Након породичне славе Светог Николе, коју смо заједно прославили прошле недеље, отац је остао у Бањалуци, а мајка отишла назад у село. Договарали смо се како ћемо се за наш Божић сви окупити у очевој кући, у Чистој Малој, па је она пожурила да све припреми за наш долазак. У ноћи између петка на суботу чула је неко шушкање, лупкање вани, али како је кућа близу главног пута за Водице, није томе давала на значају. Када је у суботу ујутро,устала и изашла иза куће имала је шта видети. Читавом дужином зида, некадашње штале, али и на самом улазу у двориште, био је исписан графит на којем нам је јасно поручено да се селимо и да нисмо добродошли у својој кући и у свом селу. Како то није прва непријатност коју је доживела након рата, у страху за своју сигурност и сва испрепадана, потражила је превоз и исти дан се вратила код нас у Бањалуку. Ја сам назвао полицијску станицу и пријавио случај али су ми рекли да ће увиђај направити тек када неко од нас дође доле – осетно узрујан прича Горан Поповић.

Избацили је из аутобуса зато што је Српкиња

Како истиче, раније непријатности које су имали нису их одвратили од жеље да обнове кућу и имање.

– Првих година након повратка, мајку је возач избацио из аутобуса којим је путовала уз село. Речи које су јој и тада упућене, јасно су указивале да се ради о националној мржњи и нетрпељивости. И тада сам пријавио случај свима за које сам сматрао да требају бити упућени шта се дешава. Недуго потом добио сам одговор од надлежног аутопревозника да то није био једини случај жалбе људи из истих разлога. Иако је за то био одговоран један човек, возач, сматрао сам да фирма коју представља мора реаговати због кршења најосновнијих људских права. Реаговали су и слична ситуација се више никада није поновила. Напротив. То нас је, на неки начин, поново охрабрило да верујемо у слободу и слободну државу, те смо обновили породичну кућу, имање, засадили винограде и маслине, почели улагати у пољопривреду и размишљали о развоју туризма у том, данас, готово пустом селу из којег смо отишли пре више од две деценије и не својом вољом – објашњава нам Горан.

Због претњи одустали од доласка за Божић

Поновљени инцидент, иако у другом облику, неће их одвратити од љубави према дедовини и ономе одакле потичу, али док не добију одговоре и реакције на јасне националне претње, привремено ће одустати од планова за породично окупљање.

– Иако смо планирали да заједно са децом и родитељима породично прославимо Божић у Чистој Малој, од тога ћемо, за сада, одустати. Пријавио сам случај полицији и обећали су ми да ће доћи направити увиђај кад неко од нас буде присутан. Сада се договарамо ко ће отићи доле и поднети пријаву, али није атмосфера да сви долазимо за празнике. Мајка је још увек у страху и сматрам да би било сулудо излагати истом и њу и децу. Ја само желим да све институције раде свој посао, да се овакве ствари санкционишу како се више не би понављале, и да се не дозвољава било какво верско или национално угњетавање људи који долазе својим кућама, на своју земљу, јер ми смо одатле поникли, наши су преци ту били вековима и ништа туђе нисмо ни узели ни присвојили. Ако смо исељени у рату, онда нам не требају поруке да се селимо и сада кад се прича о миру. Желим сви једнако да видимо ту слику демократског друштва, државе – истиче Горан.

– Ето, за два дана у Хрватској се прославља Божић и ја не могу да се не питам да ли су ове речи права слика те Божићне љубави, поруке мира и свега о чему се прича у ово празнично време – питајући се закључује Горан.

Иако ће сачекати да полиција одради свој посао, обратиће се, каже, и свим надлежним институцијама како би заштитио своју породицу од сличних ситуација, али и охрабрио оне који, због страха, још увек ћуте о непријатностима које доживљавају. Сматрајући да је одавно прошло време страховања и да сваки човек, па макар био и непожељни Србин, има право на своју слободу.