Србија се у последњих неколико месеци налази на мети озбиљних западних притисака због Косова и Метохије.

Ти притисци константно су били праћени ненаситним шиптарским захтевима да Београд потпуно одустане од Заједнице српских општина и прихвати формирање тзв. војске Косова, бруталним претњама, уценама и нападима самопроглашених институција на животе, безбедност и имовину Срба на КиМ.

Све то кулминирало је јутрос још једном заједничком крвавом акцијом Приштине и њених западних спонзора – атентатом на Оливера Ивановића. По већ опробаном методу мучких убистава живота је лишен још један Србин који се борио за права свога народа у његовој земљи.

Крви жељна албанска рука поново се надвила над српским главама.

Циљ је очигледан – да се дестабилизују прилике на северу јужне покрајине, да се Србима са КиМ (а тиме и Београду) пошаље јасна порука „или прихватате наше захтеве или добијате нове сукобе“, да се Србија застраши и гурне у неповољну позицију како би била приморана на нове, самоубилачке уступке, да се створи погодна политичка клима за финализацију великоалбанског пројекта „независног Косова“.

Држава нам се без сумње налази у изузетно тешкој и компликованој позицији где ће сваки наредни потез државног руководства морати да буде добро промишљен и осмишљен како би се сачувао суверенитет и заштитили интереси српског народа. Оно што се у оваквим тренуцима без устезања мора и може учинити је покретање истраге и расветљавање овог терористичког чина, интензивирање контаката са УНМИК-ом и КФОР-ом и упућивање захтева УН у коме ће се тражити сазивање ванредне седнице Савета безбедности на тему безбедносне ситуације на КиМ.

Врло добро се зна коме у овом моменту иде на руку угрожавање безбедности у региону и продубљивање постојећих кризних жаришта; а тај неко сигурно није Србија. То су Албанци и њихови најгласнији покровитељи са Запада којима је у стратешком интересу да се што је пре могуће стави тачка на питање КиМ.

Зато никако не могу да разумем шовинизам, лицемерје и политички дилетантизам оних који смрт једног Србина, човека који је у последњим годинама преживео голготу и био мета невиђене тортуре шиптарских квазиинституција, од чије руке је данас и страдао, користе како би оптужили сопствену државу за учешће у ескалацији кризе, када је сваком политички бар мало свесном и разумном појединцу (који се не налази на платном списку неке од западних структура) јасно одакле долазе сигнали за нову дестабилизацију региона. А то сигурно није Београд.

Вечна слава и хвала Оливеру Ивановићу. Србину који је своје последње дане провео на светој земљи, борећи се да своме народу омогући бољи, мирнији и слободнији живот.

Искрено и дубоко саучешће његовој породици.

Данијел Игрец

Извор: patriot.rs

loading...