Сликар Марко Мурат има један цртеж на којем су Свети Сава и Свети Влахо загрљени над Дубровником. У овом граду су пронађене и комедије о томе како су се Свети Сава и Свети Влахо, заштитник Дубровника, удружили против Светог Петра… Култ Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника,  каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Срби у Дубровнику” коју је објавила Задужбина Владете Јеротића у едицији „Стари Дубровник”. Књига је јуче представљена у Библиотеци града Београда.

– Како су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају за српским коренима, омађијани том лепотом и старином – каже Ирена Арсић.

Међу Дубровчанима се, додаје, истиче круг Срба католика, интелектуалаца: Медо Пуцић, Матија Бан, Валтазар Богишић, Никша Гради, дум Иван Стојановић, Антун Фабрис, прва жена издавач Василија Лаиновић и многи други.

– Дубровачки 19. век је преовлађујући српски. Ту има много материјала за изучавање српског интелектуалног покрета, културе и књижевности јер је велики број зборника и стихова забележених на ћирилици. У другој половини 19. века новине излазе на ћирилици и латиници, као и књиге, у школи се уче оба писма. У књизи „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде” Никола Тоља набраја 166 интелектуалаца Срба католика и каже да их међу свештенством има на десетине. Часописи „Срђ” и „Словинац” излазе на ћирилици и латиници. Да сада објавите чланке из тога времена, прогласили би вас националистом, јер су оштро писали о хрватству и српству Дубровника. Било је ту полемичног тона али су Хрвати били у мањини. Срби католици су били на власти у општини, владали су Дубровником – каже наша саговорница.

Помиње три српске цркве у Дубровнику. Прво је подигнута Црква Светог Ђорђа 1790. на Посату, једна на Бонинову и Благовештанска у старом градском језгру. Све постоје и данас.

– Дубровчани су у Милешеви нашли калуђере како певају у славу Светог Саве и о томе је писано у дубровачкој књижевности. Антун Сасин је у делу „Разбоји од Турака” писао да је Турке гром погодио јер су спалили мошти Светог Саве… Постојало је у Дубровнику друштво „Слога”, радничко друштво, задруга „Српкиње Дубровника” које су за време Херцеговачког устанка делиле болеснима лекове. Ту се истакла добротворка Теодора Бошковић која се обраћала за помоћ имућним госпођама. Њена кућа данас је депаданс хотела „Хилтон” у Дубровнику – помиње Ирена Арсић.

Медо Пуцић био је, додаје, истакнути историчар и преводилац, дум Иван Стојановић писац и вођа српске омладине, Матија Бан политичар и писац, Јовица Перовић архивар, аутор „Историје српске православне црквене општине ” која је остала у рукопису.

– Кад је Аустроугарска завладала Срби католици су се зарекли да неће да се жене и остављају порода јер не желе да буду робови. Утопили су се у Југославију са којом се и завршава српство Дубровника. Кованицу „Југословен” саставио је Матија Бан. Кад је Југославија оформљена ови Срби су оптужени за проневеру новца. Суђено им је, проглашени су невиним али је остала љага. Београд није имао времена да се њима бави, гледао је спољне границе – наводи наша саговорница.

Помиње да је судија Никша Гради у Дубровнику штампао листове „Гуштерица” и „Глас дубровачки”, и ту написао да се власници листа заклињу да се неће претворити у Хрвате…

– Када данас колеге из Хрватске пишу о овом аутору, о његовој драми „Косовска девојка” ни речи, кажу да је „заблудео”. Ни слова да спомену о Антуну Фабрису, истакнутом културном раднику. Када у Дубровнику приреде велику „Ноћ музеја”, ових тема нема. А све је засновано на архивским истраживањима. И сваку своју књигу прво сам однела у њихов архив. Млађи би требало да наставе проучавања. Историчари су се бавили Дубровником до рата деведесетих, а сада је мање интересантан јер има других, „актуелнијих” прича.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here