Слободан Јовановић био је потпредседник Министарског савета Kраљевине Југославије, а затим и њен председник, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током Балканских ратова 1912. и 1913. године био је шеф Прес бироа при Врховној команди Српске војске.

Своје најпознатије дело „Историје Србије 1838 – 1903“ писао је чак две деценије.

Slobodan Jovanovic – Mikrus Global System

Данас се његов лик налази на новчаници од 5.000 динара, а плато испред Правног факултета носи име овог познатог академика.

Дело Слободана Јовановића представља изузетну појаву у српској науци и култури. Његов рад је по обиму и карактеру захватао више дисциплина, и то из области права, историје, политике, социологије и књижевности. Тежиште његовог научног занимања било је уставно право, док су се главни историјски радови односили на политички, уставни и дипломатски развој Србије у другој половини 19. века.

Рођен 3. децембра 1869. године у Новом Саду, школовао се и формирао у последње две деценије 19. века, века националног романтизма и вере у просвећеност, науку и прогрес, што је у великој мери имало утицаја на његов рад. Правни факултет завршио је у Женеви, да би потом у Паризу наставио с изучавањем државног права. У току своје професорске каријере Слободан Јовановић предаје уставно право на Правном факултету пуне 43 године. Био је и ректор Београдског универзитета, редовни члан Српске академије наука и њен председник (1928-31).

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

На мировној конференцији у Паризу 1919. године био је у саставу југословенске делегације. За председника Српског културног клуба изабаран је 1936. године. Током 1942-43. године Слободан Јовановић је био председник југословенске владе у избеглиштву, због чега му је 1946. године суђено у одсуству, када му је одузето држављанство и целокупна имовина. Од 1941. године живео је у Лондону, где је и умро 12. децембра 1958. године, у изгнанству које му је било наметнуто.

Током целог живота неуморно је радио. Међу његова значајнија дела спадају: О Суверености, Основи правне теорије о држави, Енглески парламентаризам, Из историје политичких доктрина, Политичке и правне расправе, Уставно право Kраљевине Србије. Почасни или дописни члан низа научних и књижевних институција у иностранству, Слободан Јовановић је један од наших највећих политичара и државника 20. века, историчар, књижевник, филозоф, дипломата и наш највећи и најцењенији теоретичар права.

Оставите Коментар