У Београду и његовој околини постоји велики број верских објеката, од којих неки имају велику историјску, културну, али и архитектонску вредност. Поред православних богомоља постоји и неколико римокатоличких цркава, једна синагога, једна џамија, као и више верских објеката који припадају другим вероисповестима.

Храм Светог Саве

Највећи је храм Српске православне цркве, највећи православни објекат на Балкану и један од највећих православних храмова на свету смештен је на Светосавском тргу у општини Врачар, баш на месту на коме су 1595. године Турци спалили посмртне остатке Светог Саве. Тачно 300 година после тог гнусног догађаја, 1895. године дошло је до формирања Друштва за подизање храма Светог Саве. Међутим, са изградњом храма кренуло се тек 1935. године. Крупни спољни радови су завршени 2004. године, док радови на украшавању унутрашњости храма још увек трају. Храм Светог Саве изграђен је у српско-византијском архитектонском стилу. Има 4 звоника висока 44 м, врх куполе се налази на 70 м висине, а позлаћени крст на куполи је висок 12 м, па је укупна висина храма 82 м. На његовим куполама налази се 18 позлаћених крстова, а у звоницима укупно 49 звона. Површина овог велелепног здања у основи износи 3.500 м2, с тим да постоје још два уздигнута нивоа – први је површине од 1.500 м2, а други 120 м2. Храм има и подземни простор површине 1.800 м2 који обухвата ризницу и крипту Светог Саве и гробну цркву Светог кнеза Лазара.

Унутрашњост је толико велика да у њу може да стане више од 10.000 верника. На западној хорској галерији могу се сместити чак 800 хорских певача. Спољни зидови храма имају облогу од белог мермера и гранита, док декорисање ентеријера још увек траје, са идејом да на унутрашњим зидовима преовладава техника мозаика.

Зграда Патријаршије Српске православне цркве

Зграда је смештена на Косанчићевом венцу, у улици Краља Петра. Подигнута је 1935. године на истом месту где се раније налазила српска Митрополија. Њену архитектуру карактерише стилско шаренило са приметним неовизантијским, националним, модернистичким и елементима академизма. На спољашњости објекта посебно се издваја фасада зида који гледа на Саборну цркву, са уочљивим портиком и ниским деформисаним стубовима. Изнад улазних врата полукружног облика истиче се рељефни грб Српске патријаршије, као и импозантни мозаик Светог Јована Крститеља смештен у ниши изнад грба. Поред просторија које користи Патријарх, унутар зграде су смештене и две црквене институције од изузетне културне, историјске и духовне вредности: Библиотека Патријаршије и Музеј Српске Православне цркве. Зграда Патријаршије је 1984. године проглашена за културно добро и од тада се налази у надлежности Завода за заштиту споменика културе.

Црква Светог Арханђела Михаила

У непосредној близини Патријаршије, у улици Кнеза Симе Марковића, лоцирана је београдска Саброна црква. Управо на том месту налазила се старија црква из прве половине 18. века, на чијим темељима је по налогу кнеза Милоша Обреновића, а према пројекту Франца Јанкеа, у периоду од 1837. до 1840. године сазидана ова данашња. Радови на украшавању унутрашњости дело су вајара Димитрија Петровића и сликара Димитрија Аврамовића. Црква припада архитектури класицизма са видљивим елементима касног барока. Једноброда је грађевина са високим звоником у свом западном делу. Убраја се у највећа црквена здања изграђена у време Кнежевине Србије. Посебну вредност има ризница цркве у којој се чувају иконе, обредни и уметнички предмети, као и неке веома ретке црквене књиге. У цркви се налазе гробнице кнеза Милоша Обреновића и његовог сина кнеза Михаила Обреновића. Такође у њој почивају мошти цара Уроша, кнеза Стефана Штиљановића, део моштију кнеза Лазара Хребељановића и Светог Јована Шангајског. У порти цркве се налазе гробови двојице великих српских просветитеља – Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Саборна црква, један од најупечатљивијих симбола Београда, спада у споменике културе од изузетног значаја и ужива заштиту државе.

Црква Светог Марка

Ова црква, здање по коме је наша престоница препознатљива у читавом свету, грађена је у периоду од 1931. до 1940. године. Налази се у Ташмајданском парку, близу локације где је 1830. године прочитан Први Хатишериф, документ којим је турски султан гарантовао аутономију Србији унутар граница турског царства. Архитектонска решења за изградњу цркве Светог Марка дело су архитеката Петра и Бранка Крстића. Црква је грађена по узору на косовски манастир Грачаницу са доминантним елементима српско-византијске архитектуре. Оно што црква Светог Марка чува у својој унутрашњости од непроцењиве је духовне, културне и историјске вредности за српски народ. Саркофаг са посмртним остацима јединог српског цара Душана Силног налази се у јужном делу наоса. Он је до 1927. године био у манастиру Светих Арханђела у Призрену. Када је пренет у Београд, најпре је положен у згради Патријаршије, а у цркви Светог Марка налази се од 1968. године. На супротној, северној страни наоса у мермерној гробници чувају се посмртни остаци српског патријарха Германа Ђорића. У крипти цркве сахрањени су Александар Обреновић и његова супруга Драга Машин. Најзад, црквена ризница има једну од највреднијих колекција српских икона из 18. и 19. века.

Богородичина црква Ружица

Ова београдска богомоља сматра се најстаријом црквом у главном граду. Тачно време њене изградње није познато, али се зна да је у 15. веку, у владавини деспота Стефана Лазаревића, она постојала. Стару цркву су срушили Турци, након што су 1521. године покорили Београд. На њеним темељима изграђен је војни магацин који је између 1867. и 1869. године преправљен у цркву. Током Првог светског рата аустријски и немачки војници су је опљачкали и делимично разорили. Међутим, црква је у потпуности обновљена 1925. године. Тада су испред ње израђена два кипа – копљаник из војске цара Душана и припадник пешадијског батаљона из Балканских ратова. Богородичина црква Ружица налази се на Калемегдану, на североистоку Београдске тврђаве, испод Зиндан капије. У њеној непосредној близини, на месту где је према народном предању постојао чудотворни извор Свете Петке, 1937. године саграђена је и капела Свете Петке.

Манастир Ваведење Пресвете Богородице

Један од најмлађих манастира у оквиру Српске православне цркве свакако је и манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, у Београду. Смештен је у мирном делу српске престонице, а у непосредној близини Топчидерског парка и Милошевог конака.

Историја манастира Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку у престоници Србије нас води у 30 – те године 20. века и до једне врло необичне приче. Госпођа Персида Миленковић је, како кажу сањала да баш на Сењаку, на том месту где се и данас налази манастир Ваведење Пресвете Богородице треба да подигне цркву. Ова позната добротворка је управо на том месту где јој је и казано у сну да треба да подигне цркву и подигла главну манастирску цркву 1935. године. Уз манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, Персида је подигла, заједно са својим супругом Ристом и школу, у којој и данас ради Математичка гимназија у Београду, али и многе друге грађевине. Гроб Персиде Миленковић се налази у овом манастиру.

У непосредној близини места на коме је манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку подигнут некада је постојала гимназија ” Краља Александра “, а сама црква је подигнута на месту које је, како вели историја манастира за ту намену уступила тадашња Општина Београд.

Темељи цркве су освећени 10.10.1035. године и за врло кратко време црква је подигнута, те је освећена већ 25.10.1936. године.

Међу занимљивости које се помињу када је ова Светиња у питању свакако се сврстава и врло необично откриће до кога се дошло током копања темеља за манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку. Наиме том приликом су откривени остаци некадашњег храма, то јест део Светог престола који је био израђен од камена, као и свештеничка одежда, али историја манастира не поседује податак о каквом је храму реч, као ни о периоду из ког потиче.

Међу православним грађевинама на територији Београда истичу се и Вазнесењска црква у улици Адмирала Гепрата, Црква Светог Александра Невског у улици Цара Душана на Дроћолу, Николајевска црква у Земуну… Београд и његова околина имају и своје манастире: Манастир Светог Архангела Михаила (14. век), Манастир Светог Архангела Гаврила (1786. год.) итд.

Драган Антић

Извор: zanimljivasrbija.com