Револуционарни комесари нису током борбе обећавали само благостање и напредак, радничка права и општи бољитак, него и равноправност, социјалну правду и једнакост. Неки од њих су и погинули током, а добар део и после рата (једни са раном у грудима, други са раном у леђима) за ту идеју. Неки су, пак, зајахали балерине, свештенике, аутомобиле и скупоцене фотеље у салонским становима не марећи за оно шта су причали друговима.

И жути су, без претеривања имали и свој Гестапо, паралелне службе прислушкивања и репресивну, партијски контролисану полицију и судство и свог Гебелса, своје бесрамне таблоиде и потлачени РТС. Након година “борбе из шуме”, диктаторски режим Тадића, Ђиласа, Јеремића и дружине пао је оног маја 2012. године.

Бољитка има. И напретка, свакако и у сваком погледу, и то значајно. Али, боме, има и другова који су зајахали модерне балерине, скупоцене аутомобиле, виле и фотеље, који су из подераних опанака ускочили у отмене ципеле од пар хиљада евра. И ту и даље “раде”, “муте” и мудро ћуте. Зато ми нећемо ћутати.

Нови Сад је један од најдиректнијих примера такве праксе: први човек града потурио је главу када су језивим измишљотинама и претњама нападали породицу Александра Вучића. Потурио је главу тамо где неки не би ни ногу када су махинацијама покушавали да дискредитују и криминализују и самог Вучића.

Али је и трпео исте те језиве нападе – када су лажови и манипулатори преко тајкунских и рекеташких медија нападали његове саветнике, пријатеље, сараднике, уствари гађајући њега и то рафалном паљбом.

Свако бесомучно, а неосновано развлачење Милића данас, а јуче Мандића, Шијака и других, били су заправо политички курвањски пуцњи лоповских ешалона и плаћеника им на самог Вучевића.

Док је он стајао на ветрометини, већина новосадских другова револуционара стајало је у заклону. Тачније, седело у фотељи, дивећи се својим скупоценим и ничим заслуженим ципелама. Зашто би бранили свог шефа – до јуче су били ништа без њега, али данас је данас. А, данас су моћни.
Потоне ли лађа, имају они чамац за спасавање.
А, и резервну лађу, дабоме.
Под туђим кишобраном глава не кисне, на туђим леђима ноге су суве, руководе се логиком ови вајни другови.

А, кад се уместо јефтиног дувана почну пушити томпуси, онда се помисли да си незамењив и од Господа за фотељу створен. Kога још занима посао (осим ако није уносан), Вучевић (осим ако не затреба), Нови Сад (осим ако није за саморекламу) и добробит (осим ако није лична)?

Добро, занима лудог Милоша и пар људи, али то је њихов проблем, веле другови.
Замењиви су, међутим.

А, метла је у Вучевићевим рукама.
Не сумњамо у чишћење дворишта и дератизацију. Због опште добробити, да иначе они који пуцају у леђа не постану битнији од оних који су спремни бити упуцани у груди.

Т. Ловрековић

Leave a Reply