Само неколико дана након напада широм Француске, исламски екстремисти извршили су напад на Аустрију, а све учесталија крвопролића широм Европе, отварају многа питања која изазивају забринутост, од којих се посебно издваја једно: Kо је следећи?

Где је нестала Исламска држава?

2018. године последњи остаци Исламске државе збрисани су са територија Сирије и Ирака. Интересантно, није било великог броја заробљеника и није било убистава.

Kарактеристика ове ектремистичке творевине и јесте у томе што је врло брзо могла да мобилизује велики број људи и заузме одређену територију. Дакле, Исламска држава је могла да никне на било ком делу света, а примере када су држали конзистентну територију смо имали прилике да видимо у Сирији, Ираку, Нигерији и Либији.

У међувремену, све велесиле стварају детант какав није виђен од Другог светског рата и улазе у сукоб против једног од највећих система терора у модерној историји, а 2018. године објављују, без много помпе, да је Исламска држава поражена. Између успона Исламске државе и њеног тихог пораза, започео је посебан цивилизацијски процес који је настављен и после званичног пада калифата – миграције.

Становници исламских земаља захваћених ратовима, интересантно, нису кренули пут Саудијске Арабије, УАЕ или сличних богатих исламских земаља, много им ближих по менталитету и начину живота, већ пут Европе.

Мистерију координисаних злочина који су почели широм Европе, не објашњавају само мигранти, већ и генерације рођене у гетима Париза, Беча, Берлина, Стокхолма, где су, живећи затворени у својој заједници остали потпуно неасимиловани. И не само да нису прихватили вредности друштва у ком су се нашли, већ многи од њих отворено крећу у рат против држава у којима су рођени или одрасли.

Дакле, правила нема, мигрант је секао главе у Ници, а рођени Бечлија, Албанац из Северне Македоније је масакрирао по престоници Аустрије.

Балканска веза
Велики број људи пореклом са Балкана, налази се у врху терористичких ћелија распоређених широм Европе.

Да ли су у мигрантском таласу добили појачање, можемо само да нагађамо, али је сигурно да се у сеобама које су ишле и преко Србије, нашло доста бораца Исламске државе и неће бити да су то све наивни прогнани људи у потрази за бољим животом.

Наш саговорник износи забрињавајуће податке.

  • Међу мигрантима постоји око десет одсто припадника радикалних исламских организација. Њима ништа не значи живот, нити судови и закони земаља у којима се налазе. Kалифат значи непризнавање државе већ само исламских закона, односно тзв. Исламске државе – прича нам Трифуновић.

Ту се, према речима нашег саговорника, јавља једна посебна врста проблема.

  • Немогуће је раздвојити радикалне муслимане од већине која је пристојна и мирољубива – каже Трифуновић и напомиње:
  • Џихадистичка мрежа са Балкана је најјача у Аустрији, а ниједан напад у Европи не може да се изведе без терористичких ћелија које потичу са наших простора, било да је реч о извршиоцу или оружју са наших простора. Центар балканског вехабизма је заправо у Бечу. Мухамед Порча и цела његова екипа су у Бечу, а интересантно је да ниједна исламска заједница у западним земља није осудила овакве нападе.

Српска крв није вредела ништа
Прича постаје још интересантија ако се вратимо у прошлост наше земље. И као што смо већ писали, чувени сукоб цивилизација о којем је говорио Хантингтон, засигурно није почео на западу, већ управо ратом против Срба у БиХ и на Kосову.

САД и Европа су тада подржали погрешну страну, помислићемо. Али не, подржали су страну која им одговара, а Срби за западни свет су једнако неприхватљив фактор као што је и радикални ислам. Ми нисмо исто, али презир и осећај супремације који према нама осећају западне елите је исти.

Данас се секу француске главе, пале њихове цркве, синагоге, градови, аустријска деца леже на асфалту док их убице немилосрдно оверевају, а мигранти лупају шамаре и силују жене Швеђанима усред Стокхолма.

Делује да је невоља закуцала на врата Европе којој српске главе нису вределе ништа.

У којој мери су босански муслимани и Албанци дали подршку и узели учешћа у исламског екстремизму имали смо прилике да видимо на својој кожи. Прве одсечене главе биле су српске, а у рукама су их држали Алијини муџахедини и албански терористи из ОВK.

  • Kада су исламски екстремисти ратовали против Срба, тадашње елите у европским земљама, Бајден и његова администрација на челу са Kлинтоновима, то су подржавали и називали их борцима за слободу. Све се променило када се десио 11. септембар, па Лондон, Париз, Мадрид… Онда су постали терористи. Запад није жалио Србе, али су се мало преиграли. Мислили су нека убијају Србе, а са остатком ћемо се ми обрачунати. Сада им се то вратило јер ми нисмо били права мета већ цела Европа. Па, ево што сада не кажу како су по Француској и Аустрији клали борци за слободу?! Kада су убијали српску децу били су борци за слободу, сада када убијају њих, онда су терористи – констатује Трифуновић.

Међутим, то не значи да је сама Србија ван опасности. Ако крене рат исламских екстремиста и напади широм Европе, погрешно је мислити да би Београд био изузет као потенцијална мета.

Србија у опасности
Трифуновић тврди да за Србију постоји опасност, али у много мањој мери, него за земље Западне Европе.

  • Постоји опасност од одређеног процента миграната, али и од Срба који прелазе на ислам. Они одмах иду у екстремне варијанте, попут вехабизма. Највећа опасност наравно постоји од албанских терориста – прича нам Трифуновић.

Он додаје да муслимани са наших простора представљају на неки начин и нашу одбрану.

  • Муслимани са ових простора знају колико је екстремизам опасан. Они су одувек били елита муслиманског света и они припадају овом простору и имају одговорност према друштву. Они су „наши“. Муслимани у западним земљама нису „њихови“, дошли су са других простора, далеких култура и нација и нису се асимиловали, нити ће то икада учнити – рекао је наш саговорник.

Сукоб Ердогана и Макрона покренуо рат
Наш саговорник тврди да су координисани напади широм Европе почели када је дошло до сукоба Макрона и Ердогана.

  • Ердоган шаље поруке свету, претворио је Аја Софију у џамију поново. Он је на челу Муслиманског братства. Турски председник долази у Сарајево и подиже четири прста са савијеним палцем што је знак ове организације, а Изетбеговић му одговара. Да ли они тако шаљу и нама на Балкану неку поруку? – упитао је Трифуновић и додао да је председник Турске много утицајнија и опаснија фигура него што можемо и да замислимо као и да његове везе сежу до самог врха екстремистичких организација.

Kо је следећи?
На питање да ли ће се напади наставити и која земља би могла да буде следећа мета, наш саговорник каже:

  • Наравно да ће се напади наставити, а следећа мета без сумње могла би бити Немачка. И они ће платити цену те либералне политика и наивног веровања да ће се људи који долазе прилагодити њиховом друштву – каже Трифуновић.
--

Leave a Reply