Ваздушни простор Србије чувају авиони Миг-29. Пилоти и припадници ваздухопловно-техничке службе, који одржавају авионе, чине веома занимљив тим на веома изазовном задатку. Сваки детаљ је важан, и док авион лети и док је на земљи.

Љубав према отаџбини, љубав према послу, одговорност, тимски рад – то су вредности које воде припаднике Војске Србије. Што је посао сложенији и одговорнији, ове вредности су важније. Тако је, на пример, у 101. ловачкој авијацијскиј ескадрили „Витезови“.

Један од млађих пилота у ескадрили je капетан Петар Стефановић из Београда, који каже да највише има интеракције са колегама пилотима, и са старијима и са вршњацима.

  • Старије колеге се баве нашом даљом обуком. Колеге мог ранга се баве контролом и заштитом ваздушног простора. И како радимо исти посао, размењујемо искуства – објашњава Стефановић.

Снага „Витезова“ заснива се на међусобном поверењу људи, летача и техничара. Проверава се буквално сваки шраф и ништа се не препушта случају. Петар је веровао у своје снове и стрпљиво и марљиво радио и веровао је и верује у људе око себе.

  • Почео сам свој пут од Војне гимназије, затим сам уписао војну академију у Колорадо Спрингсу у Америци. Тада је била актуелна та међународна војна сарадња и тај вид размене. Када сам се вратио из Колорадо Спрингса 2013, летео сам на авионима прво В-53, то је популарна ‘Утва’, а затим ‘Супер галеб Г-4’ – објашњава овај млади пилот.

После школских и школско-борбених авиона, на ред је дошао МиГ-29. Обуку за летење на овом ловцу Петар Стефановић је, са неколико својих колега, прошао у Русији.

  • Био сам два пута у Русији. Први пут је то била преобука за МиГ-29. Састојала се од теоријског дела од два и по месеца, а затим и летачке обуке. Ту смо научили летење на том авиону и самим тим неку основну борбену обуку. Други пут када смо ишли у Русију, то је онда била надоградња и мало напреднија обука – објашњава капетан Стефановић.

Важно је рећи да пилоти Војске Србије нису туристи. Њихов посао је чување и контрола ваздушног простора Србије. Планирање задатка, обуке је као и све везано за мигове-29 веома сложено. А људима који то раде је и занимљиво, посебно технички део. У 101. ескадрили зато постоји и чета за ваздухопловно техничко одржавање.

  • У јединици имамо различите специјалности, авион мотор, специјалност техничара за авио-опрему и инструменте, за радио радарску опрему, нападно навигационе системе, ваздухопловно наоружање и људе који се баве средствима за објективну контролу који дају коначан суд о исправности ваздухоплова – објашњава капетан прве класе Ненад Матић, командир чете за ваздухопловно техничко одржавање.

Широј јавности мало је позната чињеница да се сваки секунд лета на авиону МиГ-29 прецизно бележи. То раде машине, а машине анализирају људи. У Србији, на аеродрому пуковник пилот Миленко Павловић. Машине могу да се умреже, усаврше, могу да се купе новије и боље – али људи, они се стварају стрпљивим и сталним тимским радом.

  • Преглед ваздухоплова овде врше све специјалности. Техничар сваке специјалности и његов контролор. Тек када заврше преглед и свако својим потписом евидентира у књижицу ваздухоплова, онда пилот долази врши преглед авиона и потписује књижицу. Онда је авион спреман за лет – каже Матић.

Заједничка чињеница за све званичне посете, приказе и медијске написе јесте да је увек у првом плану сложеност авиона МиГ-29.

  • Ово је изузетно сложена машина. Рекао сам вам колико има специјалности. А да и не говоримо о свим типовима наоружања – истиче капетан прве класе Матић.

Ипак, да не причамо много о наоружању, да не откривамо војну тајну. Треба рећи да пилоти вежбају и инструментално летење, у облацима или тоталном мраку. Тада људско око не види ништа, користе се само инструменти.

И пред крај, треба рећи да нема краја. Јер стално, односно последњих година, долази све више младих људи. На пример Жарко Жарковић, који још није пилот „мига“, али је пре неколико месеци почео преобуку, као један од најмлађих припадника 101. ескадриле.

  • Преобука се заснива на томе да прво имамо техничку учионицу. Након тога следи земаљска припрема. Конкретно смо два другара и ја на техничкој учионици. То траје пет недеља, онда следи земаљска припрема где учимо о техници управљања самим авионом – објашњава Жарко, родом из Титела.

Прича о 101. ескадрили се наставља, као и пријем нових младих људи, летачког и техничког састава. Лети се све више, плате су све боље. Очекују се више летења, а и веће плате. „Витезови“ вредно и одговорно раде.

Leave a Reply