Зоран Ђорђевић се огласио саопштењем након светске телевизијске премијере српског кандидата за Оскара „Дара из Јасеновца“.

Ђорђевић је у свом саопштењу навео да су грађани Србије након 76 година од последњег дана постојања логора Јасеновац, грађани Србије имали прилику да се преко филмског остварења упознајау са паклом који је тамо владао.

Саопштење преносимо у целости:

„Од 22. априла 1945. године – када су последњи међу преживелим јасеновачким логорашима кренули у очајнички пробој из једног од најужаснијих логора смрти које су нацистичка Немачка и и њени савезници били успоставили на територији окупиране Европе – историографија се монструозним чињеницама у вези са логором Јасеновац бавила на различите начине, углавном спорадично, а недовољно – и са суштинског и са фактографског аспекта свакако, трудећи се да ужасе те патологије и бестијалности представи у складу са тада важећим принципом на територији бивше СФРЈ – братством и јединством – и увек релативизујући наказност и злочиначку основу усташког режима кроз форму изједначавања са свим осталим квинслишким и војним режимима и формацијама које су постојале на територији некадашње Краљевине Југославије.

Такав приступ, не само историјске науке, него и наметнуте колективне свести свим братским народима и народностима у СФРЈ, уз догматску искључивост једнопартијског, комунистичког интернационализма, одразио се и на све области друштвеног живота и стваралаштва, па тако и на кинематографију, на коју је у бившој нам заједничкој домовини државни апарат обраћао нарочиту пажњу, трудећи се да и филмску индустрију максимално искористи у сврху пропаганде владајуће идеологије и култа личности друга Тита.

Распадом последње велике Југославије, повампирењем усташтва у Хрватској, а нарочито после догађаја који су уследили и који су, у много чему, имали имали свој узор у фашистичкој политици тзв. НДХ (протеривање 250.000 Срба из Хрватске, највеће етничко чишћење на територији Европе после Другог светског рата, на које је та иста Европа остала нема и без икакве помена вредне реакције, само на то да подсетим) долази до промене у начину на који се приступа проблему злочина над Србима у време усташке страховладе и историјска наука тај период почиње да сагледава објективније и неоптерећена идеолошким и, да то назовем савременим речником – икаквим другим захтевима тзв.политичке коректности.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Пишу се и објављују многобројна историјска дела, снимају се документарни филмови, организују се научни скупови, а чињенице се тумаче објективно и веродостојно – тако да више нико у свету нема никакве дилеме о томе да ли су, рецимо, ужасни призори оргијања и злочињења усташа, из филма Лордана Заферановића Окупација у 26 слика – само уметничка имагинација и покушај аутора да зверско у човеку искаже бруталношћу измаштаног, или су, заправо, чиста фактографија, детаљан и прецизан приказ патолошке поремећености једне лудачке, усташке идеологије.

Као што се, верујем, нико данас не може сматрати неупознатим, ако је желео да то сазна и о томе да се информише, са 57 начина (!!) на који су усташе у Јасеновцу практиковале да убијају тамо заточене Србе, Јевреје и Роме, како је то прецизно описао проф. др Гидеон Грајф, један од водећих израелских стручњака за злочин холокауста, у својој књизи под називом Јасеновац – Аушвиц Балкана.

Грађани Србије су, 76 година после оног 22. априла 1945.године, последњег дана постојања Јасеновца, последњег дана у коме је 1103 јасеновачка мученика изгубило живот покушавајући да се домогне слободе, јуче били у прилици да, гледајући филм Гаге Антонијевића Дара из Јасеновца, бар донекле појме како је изгледао тај пакао на земљи, то губилиште које је однело хиљаде и хиљаде живота, међу којима и преко 22 000 живота само српске деце, чија је једина кривица била што су као Срби рођени.

Филм никога није оставио равнодушним, сигуран сам. Као што сам сигуран и у то да његова суштина, као и његова порука, у себи не носе никакву пропагандну, нити било коју другу поруку – како то понеки, не само у свету него и у региону, па чак и у Србији – желе да представе, осим чисте истине, осим факата, аргументованих и доказаних – сваком оном ко жели и има храбрости да их чује. И види. О уметничким дометима не могу квалификовано да судим, нити се то усуђујем, али ако је, како је то један песник рекао – овај чвор у грлу и гука у дробу – оно што осећам и данас, после гледања филма, сигуран сам да Дара из Јасеновца представља прекретницу у много чему.

Држава Србија је, на иницијативу председника Александра Вучића и уз његову помоћ и подршку сваке врсте, јуче, самој себи, овај пут и филмом, поручила оно што нама пријатељски, састрадални и у мучеништву сабратски јеврејски народ већ деценијама поручује: Никад више!“, стоји у саопштењу Зорана Ђорђевића.

Leave a Reply