Да ли Беч постаје стециште антисрба: После Вишекруне, Видојковић дошао код Гунтера!

Један од бројних српских писаца које нико нико не чита, Марко Видојковић, ничим изазван нашао се на некаквој фамозној листи – најугроженијих писаца у свету. Листу је саставио међународни ПЕН центар основан у Лондону, који је својевремено доделио награду и сатиричном часопису Шарли Едбо, стога уопште нема потребе сумњати у веродстојност ових небулоза. Посебно још ако се има у виду да је Видојковић и непознат широј јавности, а још мање да је познат као некакав писац.

Са овим наводима, вероватно потпомогнут и некаквим халуцогеним сусптанцама које по сопственом признању воли да конзумира, Видојковић је ове тврдње без сумње прихватио као тачне и преко ноћи побегао на непознату локацију.

Тренутна локација Видојковића је Беч који је у последње време постао стециште антисрба.
Будући да је општепозната чињеница да је Видојковић и више него латентни педофил, који је са својом садашњом женом од њене 16 године а од које је сам старији више од 20 година, али и да је педофилија последица хомосексуалност поремећаја, логично је било да ће након Холандије доћи у град греха и хомофилије, па након Вишекруне спас наћи у Гунтеру.

Није дуго прошло како га је, такође „најугроженији“ српски јутјубер дислоцирао заједничком фотографијом на Твитеру. Интересанстно је да је као одабир првог уточишта одабрао дом Ђорђа Вишекруне и његовог брачног партнера, холандског деде. Они су се јавили, као да су у другој димензији у којој их рука имагинарних непријатеља које су сами умислили не може стићи.

Пошто Видојковић до 15. маја мора или да се врати у Србију или да поднесе захтев за азил, аутор чланка се пита који ће крајњи исход бити?
Враћа се у Србију и „пуј, пике, више се не важи“ није угрожен или се одриче држављанства Републике Србије?
У оба случаја губи морално право да коментарише ишта о овој земљи, које – руку на срце никада није ни имао.