Да ли ће Турска интервенисати у случају ескалације насиља у Босни и Херцеговини, тема је портала Миддле Еаст Монитор (МЕМО).

За разлику од 1990-их, Турска је сада геополитички јача сила, која интервенише у Сирији и Либији без ичије дозволе, тако да је њено ангажовање у БИХ могуће.

Анкара већ има војне базе у БиХ и у јачој је ситуацији него што је била у Сирији или Либији.

Аутор текста Мохамед Хусеин је написао да је Турска, за разлику од деведесетих година прошлог века, много јача и способнија за акцију без ичије дозволе и подршке, али и да, ако до тога дође, није јасно да ли би искључиво подржала Бошњака, или би била посредничка снага између сукобљених страна.

Основу за овакво мишљење Хусеин види у развоју турске спољне политике последњих година и примерима сукоба у којима је Анкара војно интервенисала.

„Од војне интервенције у Сирији и Либији и подршке Азербејџану у сукобу у Нагорно-Kарабаху, Анкара ради на успостављању сопствене асертивне спољне политике користећи своје нове војне капацитете. Турска је сада далеко од неутралног играча.“

„Поставља се питање да ли ће турска интервенционистичка политика ускоро закорачити на европско тло, такозвани западни фронт“, пита се Хусеин.

Двојица турских лидера подржала су БиХ

Прилика се указала последњих месеци на турбулентном Балкану, где су порасле етничке и националистичке тензије између Бошњака и Срба, додао је он.

Подсећајући на активности Републике Српске, које су изазвале садашњу кризу и блокаду државе, Хусеин пише да тензије далеко од краја, те да ако ескалирају, као што је то био случај 1992. године, поставља легитимно питање улогу коју би Турска одиграла у тој ситуацији.

„Турска коју данас видимо није иста Турска из 1990-их, када је влада била секуларна, а земља геополитички слабија него што је сада“, пише аутор.

„Наметнути секуларни став у то време значио је да Турска, као и већи део њене политичке класе, није отворено делила верско сродство са босанским муслиманима као што је то чинио већи део турског становништва“, додао је он.

Аутор подсећа на положај Турске током рата у БиХ 1990-их година.

Он наводи да се „не може рећи да није било симпатија или подршке Анкаре према БиХ“.

Оба турска лидера изразила подршку БиХ током рата – Тургут Озал затражио од Сједињених Држава и међународне заједнице да интервенишу у БиХ и лобирао у Уједињеним нацијама да зауставе српске снаге.

Он је чак запретио да ће спречити коалицију коју предводе САД, која је учествовала у Заливском рату, да користи ваздушну базу Инџирлик, ако се „не предузме ништа у БиХ“, пише он.

Његов наследник, тадашњи премијер Сулејман Демирел, такође је позвао на међународну интервенцију.

„Оно што је учињено да се заустави окупација у Kувајту сада треба да се уради у БиХ“, каже Демирела, помињући учешће турских војника и авиона у таквој акцији.

„Једина препрека Русија“

Ипак, Анкари је у то време недостајао тај верски елемент и афинитет који би имао већи утицај, па се БиХ окренула другим земљама у којима је исламски идентитет био израженији, попут Ирана и Пакистана, који су јој слали оружје.

Турска је данас, пише аутор, драстично другачија и много поноснија на свој исламски идентитет и историју, док акције у Сирији и Либији потврђују да јој за постизање спољнополитичких циљева није потребна ни америчка ни НАТО подршка.

Зато Турска, уколико дође до ескалације сукоба у БиХ, овог пута може да интервенише“, навео је аутор текста.

„Анкара већ има војне базе у БиХ и у јачој је ситуацији него што је била у Сирији или Либији. Није тешко замислити да ће њене снаге у БиХ бити ојачане“, тврди он.

Међутим, није познато да ли би ова евентуална интервенција била усмерена директно на подршку Бошњацима, или на посредничку улогу између супротстављених страна.

„Једина ствар која може бити препрека Турској је Русија, која је дуго стала уз Србе и за коју Милорад Додик тврди да ће штитити њихове интересе“, тврди аутор.

„Док би се ситуација у БиХ могла смирити уз турско посредовање, ситуација која погодује новом сукобу је и даље присутна. Ако се то догоди, Турска овог пута може војно интервенисати како би спријечила још један босански геноцид, а сада је способна за то“, закључује он.

Оставите Коментар