Да би се домогли посла и пристојнијег живота у некој од земаља ЕУ, стекли право на бесплатно студирање и стипендирање у Бугарској, олакшице при лечењу или користили бројне погодности које им пружа папир који отвара врата Европске уније, све више српских држављана покушава да дође до бугарског пасоша. Велику заинтересованост за пасош суседне земље зато што је по атрактивности далеко испред српског, потврђује и Дарко Аначков, председник Бугарско-српског центра у Врању који од недавно има и могућност пружања конзулских услуга.

Према речима Аначкова, осим оних који се интересују за добијање бугарског пасоша, има и младих који желе да бесплатно студирају у Бугарској.

Бесплатно студирање је од скоро могуће. Студенти уз све повољности добијају и 120 евра месечну стипендију у првој години. Грађани су заинтересовани за бугарски пасош јер им даје бројне погодности, а по атрактивности је далеко испред српског – каже Аначков.

Центар је, каже, само спона између конзулата и грађана, а циљ је да се конзулат приближи грађанима, да им смањи трошкове пута и пружи адекватну услугу. Једном месечно конзули Генералног конзулата у Нишу пружају услуге заинтересованим грађанима у Врању.

То се пре свега односи на могућност предаје документације за доказивање бугарског порекла које је неопходно при аплицирању за бугарско држављанство, могућност заказивања термина за припаднике бугарске националности за бесплатне прегледе на ВМА у Софији, могућност овере документације – прича Аначков за Јужне вести.

Процедура може да потраје и неколико година

Разлог оних који подносе молбу за доказивање бугарског држављанства је углавном бољи живот у некој од земаља Европске уније, а процедура се разликује од случаја и зна да потраје и по пар година.

Мој отац већ има бугарско држављанство, тако да мени то доста олакшава ствари, али сам морала да пролазим кроз интервјуе и чекам извесно време. Овде је јако тешко живети нормално и зарађивати пристојно. Политика је уплела прсте у скоро све сфере наших живота. Због презимена сам често доживљавала етикетирање, што ни мало није пријатно. Било је ту коментара “Бугари идите у Бугарску, мало сте нам штете нанели у ратовима” и томе сличне опаске. Са бугарским пасошем ћу имати прилику за пристојан живот у некој од земаља ЕУ, без етикетирања, без “мољакања” разноразних људи како би ме запослили. Даје шансу за другачији живот од пуког преживљавања – прича једна Врањанка.

Она је у процедури за добијање држављанства, каже, скоро 2 године, уз то што није морала да доказује да има бугарско порекло, док је њен отац чекао око 5 година.

Он је пре десетак година држављанство добио само уз школско сведочанство његовог оца, где је писало да је бугарски држављанин. Сада је ригорознија контрола, јер је потражња већа и траже се чврсти докази – каже ова Врањанка.

Према њеним речима, само трошкови око превода документације и путовања изнесу и више од 500 евра.

Према подацима Бугарско-српског центра у Врању, тренутно има око десетак људи који су заинтересовани за добијање бугарског пасоша.

Све више аута са бугарским таблицама у Србији

Конзуларни дани од краја прошле године одржавају се и у Босилеграду и Димитровграду, што сада олакшава бар долажење до информација. Један Пироћанац на бугарски пасош чека дуже од 4 године, а у тај процес је кренуо директно преко министарстава у Бугарској. Очекује да ове године коначно добије пасош земље Европске Уније који се, на листи која је настала према истраживању које су спровеле британске власти у сарадњи с фирмом Хенри и Партнерс, налази на 18. месту и значајно се боље котира од Србије, чији пасош се налази на 39. месту.

Посао је јасан разлог и одлазак из земље, а људима који остану у Србији олакшава и куповину аутомобила. Мања цена регистрације, мањи порези. Ауто се региструје у Бугарској и најмање 500 евра мање кошта куповина због царине – објашњава Пироћанац за Јужне вести.

Зато и не чуди да се на улицама Пирота и Димитровграда све чешће могу видети аутомобили са бугарским регистрацијама, а иако туристи из ове земље често посећују граничне градове, већином се ради о онима који са двојним држављанством возе четвороточкаше.

Погодност двојног држављанства обилато користе и Димитровграђани, а по неким проценама, због посла више од 300 грађана свакодневно иде у суседну земљу.

Према последњем попису, Димитровград и Босилеград су једине општине у Србији са већинским бугарским становништвом.

Милица Дејановић, Љубомир Филипов

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here