„Ти мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач!“

Да ли борба на Космету изгубљена? Или је побеђена. Историја нас учи да је Лазар изгубио Бој на Косову. Да је Лазар изгубио битку против муслимана. Јер је управо Србија спречила њихово даље ширење на запад. Ту долазимо и до историјских контрадикторности. Јер постоји прича која се преноси са колена на колено да је хришћанска војска била толико јака да су у првом налету победили Турке, те да је Војвода Влатко Вуковић послао свог најбољег коњаника за Париз да јави велику победу над османлијама. Звона НотерДама су огласила велику победу хришћанства на Косову пољу. Касније се у историји и у књигама та победа претворила у пораз.
Данас је Србија суочена и даље са сталном борбом против „османлија“. С тим што су данас османлије дошле са запада. И нисмо спрени на измишљену историју. И нове историјске контрадикторности.

Храбра изјава председника Србије Вучића – да људи у Београду, а и вероватно и шире не знају да Копаоник није под својом управом, већ да се недалеко од Панчићевог врха могу видети Кфорове патроле. Сложила бих се са Александром да су људи у Србији подељени на оне који би да прихвате независност самопроглашене државе Косово, па би имали разлога да плачемо над нашим судбинама у кафани како су сви против нас (што је већ уиграни сценарио деценијама) и на оне који чекају да иселе шиптаре са Космета. Преко Проклетија.

Председниче, „Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, него хоћемо ли или нећемо да постојимо.“

По последњим информација које је Српска десница добила из својих поузданих извора на самој територији Косова и Метохије, српски народ је у великом страху услед агресорске претње шиптарских терориста. Шта год да се спрема, свим силама се мора спречити. Српски народ неће бити нова жртва, нећемо гледати колоне српских избеглица које напуштају своја вишевековна огњишта.

Председништво Српске деснице једногласно је подржало одлуку председника Мише Вацића да се у случају ескалације насиља против српског цивилног становништва на Косову и Метохији, сви чланови одмах јаве у службу државним органима Војске Србије и безбедносним структурама, како би се ставили на располагање као добровољци у одбрани српске нејачи.

Ово је одлучујући тренутак. Судбоносни. Не желимо нове Бљеске, Олује и Громове.
Мурат је саветовао своје војнике уочи Боја: „ Ако хоћете да раскомадате Србију ослањајте се искључиво на Србе. То ће Срби учинити боље од вас.“ На жалост, од Косовског боја је прошло готово 630 година. Али ситуација се није драматично променила. Србија је окружена издајницима, а непријатљи то знају и користе. Али нећемо дозволити да је ико раскомада. Ни домаћи издајници, нити страни окупатори.
Зато идемо храбро, ако треба и у Други Косовски бој.

„Косовски јунаци заслуга је ваша… А ја ћу дати живот отаџбино моја, Знајући шта дајем, и зашто га дајем.“

Очување Косова и Метохије није питање само територије, већ представља колевку српске културе и духовности. Свега оног што смо дужни новим нараштајима да пренесемо и да их научимо. Ако останемо без тога, како ћемо пред Бога?

Ивана Борић, Портпарол Српске деснице

НАЦИОНАЛИСТ.РС

Advertisements