Никада не смемо заборавити злочине који су се догодили на простору бивше Југославије. Не због тога да би се неко светио, него због тога да се никада више не би поновили ти злочини. Већина медија говори и пише ових дана о злочинима који су учинили поједини Срби, али мало медија говори и пише о страшним злочинима учињеним над Србима.

Осуђујем све злочине, који су учињени без обзира којој вери и нацији припадале жртве или починиоци страшних злочина. Залажем се да се не забораве српске жртве. Залажем се да одговарају сви који су починили злочине.

На Петровдан 12. јула 1992. године, муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у српска села Залазје, Биљача, Сасе и Загоне и убиле и измасакрирале 69 српских цивила, више од 70 ранили, док се 19 особа води као нестало. Села су опљачкана, спаљена и још увек нису обновљена.

Од маја до децембра 1992. године, у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани.

Само на подручју Сребренице, у том периоду, нападнуто је 21 српско село, где је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села Општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 особа.

На Божић 1993. године, Здружене снаге подрегије Сребреница под командом Насера Орића у раним јутарњим сатима напале су српска села на подручју Кравице, у општини Братунац и убиле 48 мештана.

Од 7. до 16. марта 1993. године, уништено је 688 домаћинстава и оскрнављено православно гробље у Кравицама.

На подручју општина Сребреница, Зворник, Милићи, Братунац, Власеница и Осмаци, у току рата страдало је најмање 1.300 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало укупно 3.267 Срба.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 деце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

За злочине почињене над српским становништвом на подручју Сребренице, Братунца и околних места до сада нико није одговарао пред судовима Босне и Херцеговине.

Хашки трибунал је за поменуте злочине подигао оптужницу против Насера Орића и 2006. године изрекао затворску казну од две године, зато што није спречио злочине над Србима. У жалбеном поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.

Злочини се морају казнити. Да се не би никада поновили. Живео мир у региону!

Угљеша Мрдић

Leave a Reply