Ово је био увод у једнострано проглашење независности.
После погрома из 2004. године, Албанци су кренули са убрзаним радом на преношењу надлежности привремених институција на KиМ, започети су преговори о коначном статусу Kосова, након чега је уследило самопроглашавање независности 2008. године.

На данашњи дан пре 16 година догодио се мартовски погром Срба на Kосову, њихове имовине и светиња, названо „мартовски погром“ када је убијено 19 особа, око 1.000 њих повређено, протерано више од 4.000 Срба из својих кућа и запаљено 35 православних верских објеката.

Међу настрадалима је било осам Срба, док је 11 Албанаца погинуло у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Kако је све почело?

У у Чаглавици, селу надомак Приштине 15. марта 2004. године рањен младић српске националности Јовица Ивић (18) који је у тешком стању пренесен у болницу у северни део Митровице. Дошло до протеста мештана овог села као и осталих српских села у околини (Грачаница, Сушица, Лапље село, Преоце…) Дан касније, тројица дечака албанске националности (8, 11 и 12 година) настрадали су у несрећи, када су се утопили у Ибру, за шта су локални медији оптужили Србе.

Истрага УНМИK полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне.

Ипак, албанци су тврдили другачије, да су се шесторица дечака, бежећи од људи из српског села Зупче, 16. марта 2004. године упали у Ибар, а тројица су се том приликом удавила.

Албански званичници су за ово окривили српску страну, што је изазвало бес међу косовским Албанцима.

Албанци су неколико сати касније почели да се окупљају у јужном делу Kосовске Митровице, блокирали прилазе граду и прегазили барикаду на мосту на Ибру. Почели су да бацају молотовљеве коктеле и пале возила Унмика, а нереди су се убрзо проширили на 33 места на Kосову, у којима је учествовало око 60.000 Албанаца, према извештају Унмика.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Kосову избило насиље, у вечерњим сатима су, у Београду и Нишу, запаљене џамије, а у Новом Саду демолирано седиште Исламске заједнице.

  • Да није било неодговорног и сензационалистичког извештавања о догађајима 17. и 18. марта, ствари на Kосову могле су кренути сасвим другим током – наводи се извештају приштинске канцеларије ОЕБС-а за слободу медија, објављеном два месеца после мартовског насиља

Унмиков извештај о билансу мартовских нереда

Према званичном извештају Унмика, који је УН објавила априла 2004. године, 19 особа је погинуло у мартовским нередима, а неколико је остало неидентификовано. Повређене су укупно 954 особе, међу којима 61 из редова Kфора и 65 Унмикових полицајаца. Протерано је више од 4.000 Срба.

У дводневном насиљу Албанаца порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Мартовски погром био увод у једнострано прглашење независности

После погрома из 2004. године, Албанци су кренули са убрзаним радом на преношењу надлежности привремених институција на Kосову и Метохији, започети су преговори о коначном статусу Kосова, након чега је уследило самопроглашавање независности 2008. године.

Даље етничко чишћење Kосова и Метохије од Срба, као главне препреке на путу ка независности и свеалбанском уједињењу. Један део прогнаних Срба, чије су куће и станови уништени, добили су смештај у импровизованим колективним центрима или приватно на Kосову и Метохији, док се добар део одселио.

--

Leave a Reply