„Спреман сам да прихватим кандидатуру за градоначелника Подгорице, ако конституенти коалиције “ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“ и “ЗА БУДУЋНОСТ ПОДГОРИЦЕ“ процијене да је Владислав Дајковић најбољи кандидат“, рекао је политички активиста, Владислав Дајковић у емисији „Српски св(иј)ет“, чији је гост био и публициста, Томислав Кресовић.

Братственик митрополита Данила Дајковић, дао је свој максимум у биткама које су се водиле претходних година против режима Мила Ђукановића и његових пулена. Млади активиста Немањиног града истиче да је пред њима најважнија битка, након Никшића и Херцег Новог, у којој ће “краци ДПС хоботнице“ коначно бити сасечени.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

„Подгорица је Црна Гора у малом. То је град огромних подијела. Локални избори у Подгорици ће бити нека нова врста косовске битке. Немањин град против Титограда, односно “неотитограда“. Даћу максимални допринос граду у коме сам поникао и направио прве кораке; у коме размишљам о будућности Дајковића, како сам и рекао у једном шаљивом видеу. Даћу све од себе да Подгорица постане слободан град, у коме ће СПЦ имати сво поштовање, па умјесто подизања споменика Титу, ми ћемо подићи споменик ономе ко се родио у Подгорици и утемељио Православље, Стефану Немањи“, говори Дајковић и додаје да се нада да ће град Светог Симеона Мироточивог ускоро постати наша “Мека и Медина“.

Кресовић, као старији и искуснији у свом досадашњем раду, хвали младог Дајковића и истиче како он није активиста, већ револуционар, политички борац. Са друге тачке гледишта, Кресовић не дели мишљење у вези са Дајковићевим прихватањем кандидатуре за градоначелника Немањиног града. „Власт у Подгорици ће добити они који имају добру оргнизацију и доста пара. Исти је случај као са Станивуковићем у Бања Луци. Вама желим успех, али за Вас има времена у наредних пет година. У политици не владају поштени, већ покорни и богати људи. Градоначелник великог града је искушење; то није само способност, већ способност манипулације“, истиче Кресовић.

Обзиром да у политици нема братства, већ само интереса и користи, Кресовић упућује добронамерне савете Дајковићу у жељи да „добије неко добро парче за оно где је најбољи; а за град да пусте онога ко је кварнији и да се још мало потроши“, док Дајковић шаљиво додаје „И да се ја још мало покварим успут, па да стасам за позицију“.

Једна од најактуелнијих тема тренутне политичке сцене Црне Горе јесте и могућност смене министра правде, људских и мањинских права, др Владимира Лепосавића, коју је најавио премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић, због табу теме о геноциду у Сребреници. Дајковић је апсолутно сигуран да функционери бошњачке странке злоупотребљавају жртве Сребренице, узимајући и бацајући лешеве на скупштинску говорницу, како би скренуле пажњу са криминала који су спровели. „Говорећи о Сребреници која је једна тема која нема никакве везе са овим вијеком, са Црном Гором, а нарочито нема везе са министром Лепосавићем, који је имао десет година за време Сребренице… Ако партија Дритана Абазовића тражи да се усвоји резолуција о геноциду у Сребреници, зашто онда Андрија Мандић и Милан Кнежевић не би тражили да се усвоји резолуција о геноциду у свим стратиштима српског народа? Дешава се то да ми и даље не смемо јасно и гласно да кажемо да смо Срби“, говори Дајковић, али и негира оптужбу “домобрана Црне Горе“ да он пљује Црну Гору , као и то да је по њиховим речима “луд“ јер говори истину.

Реалност око које су се сложили Дајковић и Кресовић је та да је јако тешко демонтирати систем након тридесетогодишње владавине криминалне групе. Јавно мњење је врло флуидно у овом тренутку у Црној Гори, обзиром да је народ чекао чак седам месеци након 30. августа да се усвоји закон о тужилаштву.

„Ако већ хоћемо да направимо нешто, онда морамо ићи дисконтинуитетом, морамо направити неки искорак. Закон о тужилаштву је предуслов ка демонтирању свега онога што је посејала власт Ђукановића. Да ли за све остало чекамо зелено свијетло америчке амбасаде? Сигнали венецијанске комисије су одлучили да се закон стави ад акта. Једини ко се бунио против тога су били представници ДФ-а, Срби су довели до промјена. То је једина права опозиција у Црној Гори свих ових година“, говори Дајковић.
Циљ је да се народ у Црној Гори врати Вуковом и Његошевом стилу размишљања. Језик, лексика и писмо су једина основа за тзв. сегрегацију народа у Црној Гори. „Застава Црне Горе не треба да буде у џепу, већ у срцу. Нека живи српски народ“, закључује Владислав Дајковић.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Leave a Reply