Дан сећања на страдалу децу српског Сарајева обележава се 11. марта.

Овај датум се обележава баш 11. марта јер је на тај дан 1995. године, за време примирја, снајперских хицима одузет живот српским девојчицама Наташи Учур и Милици Лаловић које су се безбрижно играле ластиша испред своје зграде.

Муслимански снајпериста Сејо Пискић убио је две девојчице на Грбавици док су се играле на улици: Наташи Учур је било само девет година, а Милици Лаловић десет.

Међутим, ове две девојчице су тек једне од жртава.

Приликом напада муслиманских војника на село Ледићи код Трнова, масакрирано је 24 цивила. Међу њима је било и четворо деце: Драгомир Тешановић (10), Данијела Тешановић (12), Слађана Васић (13) и Милун Тешановић, стар само седамнаест месеци. Малом Милуну је свака кост била сломљена! Ни за овај злочин нико није одговарао!

8. јула 1992. у Сарајевском насељу Велешићи муслимански војници су извшили масакр над шест чланова породице Ристовић. Злочинци су упали у породичну кућу Пере Ристовића и на свиреп начин прекинули животе невиних људи, међу којима је био Данило Ристовић, дечак од четрнаест година.

Слађан Антуновић је погинуо у Илијашу од муслиманске гранате 23. августа 1992. а имао је само шест година. У Илијашу су од муслиманске гранате страдали и Тања Бодирога и Слободан Голубовић. Било им је по 13 година.

28. априла 1994. снајперски метак заувек је прекинуо живот Слађане Милановић, која је имала непуних 14 година. То међутим муслиманском војнику није било важно! У гранатирању Илијаша од стране муслиманске тзв. армије БиХ погинули су и Сњежана Мијић (16), Данијела Дамјановић (13), Игор Кисић (14), Јадранка Самарџић (16), Биљана Кувач, Далибор Вановац (17) и многи други.

26. октобра 1992. тзв. армија БиХ испалила је неколико граната на аутобуску станицу на Илиџи, услед чега је погинуло десет а рањено 33-оје српских цивила. Најмлађа жртва овог масакра био је Гргић Слађан, дечак од 14 година. На Илиџи су током рата погинули и Борислав Ешпек (14), Гордана Говедарица (17), Борис Јанковић (13), Борис Стијак (17), Драган Гутовић (16), Ведран Авдаловић (17), Срђан Јовљевић (12), и многи други.

Почетком октобра 1992. муслимански војници су напали српско село Подграб и масакрирали хладним оружјем четворо цивила међу којима и дванаестогодишњег Дарка Коромана. Ни за овај злочин нико није одговарао. 2. фебруара 1994. наоружани муслимански војници Емир Капетановић Чупо, Харис Куленовић Хари и Самир Капетановић Кири убили су девојчицу Вању Вук (16) и њеног рођака Зорана Муминагића (18) у улици Браће Рибара у Сарајеву.

7. јула 1995. на Алипашином Пољу у Сарајеву наоружани припадници тзв. Армије БиХ су убили трочлану породицу Ђорем – родитеље Божу и Хену и њихову девојчицу Магдалена, стару само пет година. Чланови породице Ђорем су по националности били Срби а по верској припадности Адвентисти. Нису узимали учешће у сукобима, били су изузетно културни и васпитани и увек спремни да помогну свима. О Божи и Хени, комшије и познаници имају само позитивно мишљење и речи хвале.Бошњачки екстремисти брутално су из ватреног оружја убили Божу и Хену док су малу Магдалену усмртили ударцима тупим предметом у главу. Истог дана, на телевизији је јављено како је породица Ђорем убијена али да су страдали од ‘гранате испаљене са српских положаја’. Одмах по убиству зликовци су позвали и стране медије и јавно пренели у свет своју болесну лаж. Без обдукције, породица је брзином светлости покопана на гробљу Лав да се случајно неко не би сетио да анализира подробније овај случај, подсећа РТРС. Рођака убијених чланова породице Ђорем Ранка Мичић испричала је за РТРС да је одмах било уочљиво да несрећни људи нису страдали од гранате, већ да су мучки убијени и да су они одлучили да их сахране на гробљу у Источном Сарајеву. Жена је остала затечена монструозношћу бошњачких зликоваца али и њиховим безумним покушајем да прикрију овај стравични злочин.

13. априла 1993. у улици Слободана Принципа – Сеље, испред зграде бр. 17, навече око 19 часова, муслимански војници су испалили минобацачки пројектил калибра 120 мм из правца Пазарића. Од дејства злочиначке гранате убијени су дечаци Срђан Жужа (12) и Сташа Самарџић (13). Срђанов отац је годину дана раније убијен мучки у логору у Коњицу од стране муслиманских екстремиста. Годину дана раније, од муслиманске гранате у Хаџићима је погинула и девојчица Гордана Крунић (13). Тринаестогодишњи дечак Синиша Глигоревић, избеглица из Коњица, такође је погинуо 1993. од муслиманске гранате у Хаџићима.

24. маја исте године, муслимански војници су у Озренској улици свирепо убили осмогодишњу Зорицу Дивчић, иначе ученицу ОШ „Свети Сава“ у Источном Сарајеву. Наташа Поњавић, девојка од непуних 18 година је присилно одведена са тадашњим момком Предрагом Гојковићем у штаб Армије БиХ након чега су свирепо убијени а њихови посмртни остаци су пронађени у једном масовној гробници са телима осталих српских цивила.

Спомен-обележје невино страдалој деци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године 13. септембра прошле године открили су тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик и Данијела Мрда.

На споменику су уклесани стихови песника Горана Врачара „Сумрак“, који су посвећени страдалој деци.

Споменик је изграђен на иницијативу школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Истично Сарајево с циљем неговања сећања на убијену децу у Српском Сарајеву.