Прича о промени граница је само „симптом“ косовског проблема, рекао је за „Дојче веле“ Кристофер Хил, бивши амерички специјални изасланик за КиМ.
Он сматра да Европа у овом питању не може рачунати на Трампову администрацију.
„Жао ми је што 2019. године и даље имамо пет чланица ЕУ које још нису признале Косово. Разумем разлоге јер, искрено, свако има своје Косово“, каже Кристофер Хил у ексклузивном интервјуу за ДW.
„Али ако ме питате за мој став, волео бих Косово које је постало независна држава, јер су његови људи хтели да буде независно, али да та независна држава буде прихватљива суседима и целој Европи. Има још много посла“, додао је он.
„Мислим да питање Косова остаје питање које дели Европу од њеног циља да постане целовита и у миру“, навео је.
Кристофер Роберт Хил (66), данас професор дипломатске праксе Универзитета у Денверу, ту дипломатску праксу почео је да стиче још као 26-годишњак када је крајем седамдесетих послат у америчку амбасаду у Београду. Службовао је као амбасадор у Јужној Кореји, Ираку, Пољској и Македонији, али је до данас у јавности највише упамћен као специјални амерички изасланик за Косово током две године ратног сукоба.
Као амерички представник био је део чувене тројке заједно са европским изаслаником Волфгангом Петричем и руским изаслаником Борисом Мајорским.
У једном тексту недељника Цајт (мај 1999.) је Кристофер Хил описан као „шатл-дипломата“ који је „хитао тамо-вамо између Београда и Приштине“ и као човек од највећег поверења Ричарда Холбрука, којем је помагао још у смиривању сукоба у Босни.
„Амбасадор Хил најчешће на Косово долази без икакве пратње, осим возача службеног опела, иначе маринца. Овај податак довољно говори о његовом ‘познавању терена’ и томе колико се безбедно осећа чак и у оним деловима покрајине који нису доступни ни полицији“, писало је (јун 1997.) у једном портрету који је објавила Наша борба.
Двадесет година касније, према Хиловом мишљењу, Вашингтон је практично дигао руке од косовског питања. Каже да „унилатерализам“ администрације Доналда Трампа чини да Сједињене Државе „постану неважне тамо где би требало да буду важне“, као рецимо у решавању преосталих питања на Балкану.
Хил се осврће и на промену у Стејт департменту, на чије је чело Трамп априла прошле године уместо Рекса Тилерсона поставио Мајкла Помпеа.
„Надао сам се да ће господин Помпео боље разумети ова питања него тексашки менаџер за нафту и гас Рекс Тилерсон, али то траје дуже него што налазим да је прихватљиво. Европа ово збиља мора да види као ‘час Европе’. Европа овиме треба да се бави знајући да је столица Сједињених Држава празна по неким од ових питања“, истакао је Хил.
