Kао искусни дипломата, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изазвао је „намерни скандал” на самиту Г20 на Балију и прерано напустио састанак, пише Wестдеутсцхе Аллгемеине Зеитунг.
Његова сврха је била да пренесе две поруке из Москве: „Не треба нам Запад, а формат Г20 је застарео. И то може да каже самоуверено, јер је чак и унутар клуба, подршка антируском курсу САД и Европе веома крхка“, напомиње аутор чланка Јан Јесен.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров има више искуства од свих његових колега из других земаља Г20, пише Wестдеутсцхе Аллгемеине Зеитунг. Kритика тече из њега „као вода са пачјих леђа“. Дакле, било би дрско претпоставити да је прерано напустио самит на индонежанском острву Бали, јер су га уплашиле речи немачке шефице дипломатије Аналене Бербок, објашњава аутор чланка Јан Јесен.
У ствари, то је био “смишљен скандал“ који је имао два циља, наставља публикација. Прво је западним земљама Г20 показао да Москви није важно шта они мисле о догађајима у Украјини у Берлину, Вашингтону или Паризу.
„Не треба нам Запад“ главна је порука Русије на самиту Г20. Буквално дан раније, шеф Kремља Владимир Путин лично је одржао говор на телевизији, у коме није ни покушао да сакрије презир према САД и Европи.
Друго, Лавров је сигнализирао да Москва сматра формат Г20 застарелим. И он може да каже тако нешто самоуверено. Заиста, међу земљама Г20 има оних које не само да не подржавају режим санкција Русији, већ и надокнађују губитке Kремља у извозу енергената активном куповином руског гаса, угља и нафте. Реч је, наравно, о Kини и Индији, објашњава аутор.
Изван Г20, подршка антируском курсу Запада је још крхкија, примећује Јесен. Путем дипломатије, Путин је у стању да своје деловање у Украјини прикаже као антиколонијални устанак. Дакле, уочи јесењег самита шефова држава и влада Г20, Запад би пре свега требало да размисли о томе како да формира стабилне савезе у конфронтацији са Русијом.