Споменик Стефану Немањи свечано ће бити откривен на Савском тргу у Београду 27. јануара, а аутор Александар Рукавишњиков недавно је изјавио да се нада да ће се грађани навићи на споменик и да он неће „кварити“ изглед престонице.

Велелепни споменик највећем српском владару из династије Немањића не само да неће кварити изглед српске престонице, већ ће наредним генерацијама служити на понос и бити једно од најзнаменитијих обележја Београда.

Сетите се само, како су се стидели и презирали Победника! У пролеће 1927. године када је постало актуелно подизање Победника, Општина одлучује да скулптуру постави на Теразијама.

Међутим, након што су почели припремни радови на копању темеља за постављање споменика, избио је скандал. Београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта.

Једнима је сметало што је изливен наг мушкарац, другима то што не представља јунака Балканских ратова, а трећима то што нема националних обележја и што подсећа на старогрчке моделе. Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је да скулптура добија своје место на платоу Горњег града Београдске тврђаве.

Време и околности довеле су до тога да је „Победник“ постао један од најупечатљивијих симбола Београда.

Стефан Немања није наг, јунак је српске историје, не подсећа на старогрчке моделе, а опет су се нашли бројни с неоснованим замеркама, за које ће време показати колико су бесмислене.

Стефан Немања се враћа на место које заслужује

Академик и историчар Љубомир Максимовић каже да се Стефан Немања враћа на место које заслужује.

  • Усудићу се да кажем да је Стефан Немања био најзначајнији владар у српској средњовековној историји, али да у потоњим вековима његова слика као да мало бледи у свести народа – сматра Максимовић.

Наводи да Немања јесте третиран као нека врста оца нације, али да слика бледи у поређењу са његовим великим потомцима Светим Савом и Стефаном Душаном.

Професор Правног факултета Сима Аврамовић каже да је неспорно каква је фигура Стефана Немање у историји и да је зато зачуђујуће да је било коментара и питања да ли је споменик уопште потребан.

  • Читали смо по новинама разне квалификације Немање као зликовца, злочинца и не знам шта све. То је чак и нормално, разумем потпуно различита мишљења, али за мене је најважније да почињемо да градимо једну културу континуитета о којој нисмо много водили рачуна. То је новина коју ће Србија добити са спомеником – наглашава Аврамовић.

Истиче да Београд са спомеником добија и ново место за окупљање народа, нови трг.

Идеја државности се није постизала крстом већ мачем

Споменик који је постављен разликује се од оног који је победио на конкурсу – Стефан Немања сада уместо крста у једној руци држи мач.

Професор Аврамовић објашњава да је Стефан Немања био оснивач српске и државности и духовности, али да је ипак превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.

Истиче да су у жирију водили рачуна и о једном детаљу који није познат у јавности.

  • Поред Рукавишњикова, носилац пројекта и коаутор споменика је наш професор Петар Арсић са Архитектонског факултета у Београду – професор урбанизма, архитектуре и учитељ свим нашим урбанистима. Он је води рачуна о уклапању споменика у амбијент – наглашава Аврамовић.

Каже да висина можда јесте империјално руска – велика, али да је постамент много већи од бисте.

  • Постамент је прича за себе, то је једна историјска учионица. Много тога ћемо сазнати и они који не знају историју научиће нешто. Та димензија од 23 метра уопште није тако страшна. Они који су стручни, проценили су да се уклапа – каже Аврамовић.

Људи не схватају да није реч о обичном споменику

Вајар, академик и члан жирија Светомир Арсић Басара каже да није реч о обичном споменику и да извесна забуна постоји јер људи не могу да схвате да је споменик Стефану Немањи споменик држави Србији – споменик са ширим значењем од обичног.

  • То је споменик наше културе и историје. Када је о димензији реч, он никада не може да буде толико велики колико би требало. Када би био велик до неба, не би био оно што треба да представља – наглашава Басара.

Каже да је сразмера у простору апсолутно у складу и да јавни простор дозвољава да скулптура буде великих димензија.

  • Она уопште не конкурише згради старе станице, а ни стара станица не конкурише споменику. И један и други елемент имају свој простор, заједнички чине једну целину и допуњују се. Свака замерка да је споменик превелик не би могла да дође у обзир – сматра Басара.

Споменик Београду приближио српску историју и донео у главни град Србије Студеницу и Хиландар

Директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић каже да ће 28. јануара, након откривања споменика, направити малу изложбу на отвореном која ће говорити о Историјском музеју Србије и његовом значају.

  • Приказаћемо поред тога и целу династију Немањића. У наредних месец до месец и по дана сви ће моћи да сагледају поред самог споменика и све што је Историјски музеј припремио као уводну реч за улазак у будући простор – објашњава Бојићева.

Истиче да следи огроман посао на реновирању и прилагођавању унутрашњости старе железничке станице.

  • У зависности од тога којом брзином будемо добијали новац, надам се да централни хол и персонал музеја можемо да уселимо крајем марта 2022. године. Централни хол ће наравно бити посвећен српском средњем веку – истиче Бојићева.

Објашњава да ће лева сала бити посвећена Доњем Милановцу, Старчеву, Винчи – римском периоду, а десна модерном добу.

Аутор споменика Стефану Немањи Александар Рукавишњиков рекао је да је желео да се споменик заснива на лепоти фресака из српских манастира, а да су димензије израчунате узимајући у обзир зграду некадашње железничке станице и зграда које се налазе бочно.

--

1 KОМЕНТАР

  1. Све је то много лепо, али ми је жао што аутор овог изузетног ремек дела неће доћи на свечано отварање…ЧЕМУ МАЧ УМЕСТО ПРАВОСЛАВНОГ КРСТА ?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here