Желим да вратим међународно право у регион, пре свега око Косова и Метохије, поручио је Руски амбасадор преносећи став председника Путина који је (добро се сећамо сви) током посете Србији јасно нагласио да Србија може да се брани резолуцијом 1244 СБ УН.

Најпознатије дипломатско правило сваке земље је, да у дипломатска представништва шаљу одговарајућег амбасадора, сходно важности те земље и сходно политичком задатку који ће тај амбасадор спроводити у тој земљи. Преведено на народни језик, држава има циљ, а амбасадор спроводи тај циљ.

И тако је дошао господин Александар Боцан Харченко, који се специјализовао за овај део „ Балканског чвора“, нарочито за Србију и њене „комшије“. У својој дипломатској каријери био је: Министар саветник Руске амбасаде у Хрватској, заменик директора  Трећег Европског департмана МИП Русије, специјални представник Министарства Иностраних послова Руске Федерације за Балкан, амбасадор Руске Федерације у БиХ и директор Четвртог Европског департмана МИП Русије.

И без обзира што дипломатска правила дозвољавају амбасадору бар 6 месеци упознавања са ситуацијом у земљи, јака дипломатска офанзива амбасадора Харченка, најбоље говори, да је он дошао веома припремљен, тако да после предаје акредитива и добијања агремана од председника Србије Александра Вучића, за непуна 2 месеца, он је имао низ сусрета са готово свим релеватним политичарима у Србији. Састао се са првим потпредседником Владе Ивицом Дачићем, премијерком Аном Брнабић, Српским Патријархом Иринејем, министрима: Н.Стефановићем, А. Вулином, З. Ђорђевићем, З. Михајловић, Н. Поповићем, А. Антићем, Б. Недимовићем, В.Вукосављевићем, градоначелником З. Радојчићем, и председником канцеларије за КиМ Марком Ђурићем.

Руски амбасадор је одмах након доласка у Србију присуствовао приказу нових оклопно-извиђачких возила ВРДМ2МЦ добијених од Руске Федерације у касарни у Нишу.

Амбасадор Харченко је са председником Србије А. Вучићем, обишао радове на изградњи вијадукта „Чортановци“ на железничкој деоници Стара Пазова- Нови Сад.

Господин Харченко ја са министром Вулином обишао изложбу о НАТО агресији и том приликом изјавио, да га ова изложба враћа у 1998. и 1999. годину када је, као члан Руске делегације, учествовао у покушајима да се пронађе компромис на тлу СР Југославије.

У своје политичке активности, одмах по ступању на дужност амбасадора, господин Харченко је у интервјуима које је дао агенцији Танјуг и Првој ТВ, где је објаснио како жели да врати међународно право на КиМ. Својом офанзивном дипломатском активношћу и јавним наступима, амбасадор Харченко, само потврђује непроменљив став Русије, која је 1999. године осудила бомбардовање Србије као „варварски чин“. Министарство иностраних послова Русије је тада написало: северно атланска алијанса је 24. марта 1999. године, одпочевши варварско бомбардовање, кренула у рат против суверене државе СР Југославије. Овим актом АГРЕСИЈЕ, грубо је прекршена повеља УН, Хелсиншки завршни документ, универзалне норме међународног права и резолуција СБ УН. Овакав став Русија ни данас није променила.

Leave a Reply