Своју импотенцију и неуспешност у политици, олигарх Ђилас покушава да надомести милионима евра и масовним тужбама против угледних медија и појединаца који разобличују његове махинације. Постоји основана сумња да се Ђилас незаконито обогатио вршећи три државне функције (2004.-2013). Само две његове компаније, Мултиком и Дајрект медија, током осам година (2005.-2012.), оствариле су пословни приход од невероватних 583 милиона евра! Он сам је имовинској бази „Крик“, пријавио имовину вредну 24,3 милиона евра, почетком ове године.

Ђилас је до сада због „повреде угледа и части“ тужио: медије – РТС, Пинк, Информер, Ало и Српски телеграф , политичке странке – СНС и СПС, те Александра Вулина, Горана Весића, Миленка Јованова, Синишу Малог, Жељка Митровића (Пинк), Драгана Ј. Вучићевића (Информер), Александра Игњатовића (Информер), Ненада Љ. Стефановића (РТС), моју маленкост – Небојшу Бакареца, и још низ појединаца. На табели тужених води Информер са девет тужби, плус две кривичне пријаве, следе Српски телеграф са три тужбе, по две имају Весић, Пинк, Митровић и Ало, а по једну тужбу Јованов, Мали, Бакарец, СПС, СНС…Ђилас је ове године поднео девет тужби против Информера и главног уредника Вучићевића, којима укупно тражи 3,3 милиона динара одштете због наводне повреде угледа и части! Међутим Ђилас је у свом тајкунском делиријуму отишао и корак даље. Он је Вишем јавном тужилаштву у Београду поднео кривичну пријаву против главног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића и одговорног уредника Информера Александра Игњатовића због наводно почињеног кривичног дела говор мржње.

Аутор овог текста се поноси чињеницом да га је тужила таква особа, попут Ђиласа. Док се Ђилас енормно богатио од 2004. до 2013., и драо кожу с леђа грађанима, ваш аутор је донирао кожу изгорелој деци, и 2005. и 2006.,године. Посебно филозофско и морално питање је како неко ко нема никакав углед, нити поседује част, може било кога да тужи за “повреду угледа и части”?

Пошто је Ђилас поднео око 40 тужби против правних и физичких лица, важно је да знамо о чему се ради. Ђилас покушава, својом силом тајкунског новца, преточеног у масовне тужбе, да застраши медије и појединце, и одврати их од критика уперених против њега. У многим државама тајкуни и моћници се одавно служе овом методом застрашивања која је у САД системски препозната као SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) – Стратешке тужбе против учешћа јавности, а термин је уједно и акроним енглеске речи “шамар” (slapp). Тај термин је сковало и дефинисало двоје угледних професора правног факултета Универзитета у Денверу, давне 1980.године. У САД су у 30 савезних држава усвојени Анти „SLAPP“ закони, којима се спречава злоупотреба правног система у циљу гушења слободе изражавања у медијима и уопште у јавности. Од 2015.,у Конгресу чека Савезни закон против „SLAPP“ тужби. У САД се сматра да су „SLAPP“ тужбе једна од највећих претњи Првом Амандману Устава САД, који, између осталог, гарантује слободу говора и слободу штампе. Први Амандман је део Повеље Права (Bill of Rights– 1791.), коју чини првих десет амандмана на Устав САД(1788.). Осим у САД, Анти „SLAPP“ законодавство постоји и у Канади и Аустралији.

Циљ „SLAPP тужби је гушење слободе говора и ограничавање критике јавности, итужбе су усмерене против утицајних медија, појединца или институција. Циљ SLAPPтужби није правда, већ притисак на медије, новинаре и блогере, како би се сузбио њихов утицај у јавности. SLAPP тужбе желе да цензуришу и угуше критике и застраше тужене, и оптерете их бесконачним парницама, чији трошкови превазилазе чак и могућности појединих медија. SLAPP тужилац не планира да добије парницу, већ свој циљ постиже ако тужени одустане од даљих критика или истраживања. Правни трошкови за процесе, који могу трајати годинама, поједине медије, блогере и ауторе критичких текстова, могу материјално толико исцрпети да просто одустану од критика и истраживања. По правилу SLAPP тужитељи се не заустављају само на једној парници, него у жељи да ућуткају појединце и медије, нагомилавају парнице док год медиј или појединац не одустане од критике.

„SLAPP тужбе последично утичу на целокупну медијску и јавну сферу, ширећи страх од бесконачних финансијски исцрпљујућих судских парница и значајно утичу на гушење слободе изражавања. „SLAPP тужбе су заправо злоупотреба правног система у сврху гушења слободе изражавања и медијских слобода. Најзаступљенији облик SLAPP тужбе су тужбе за клевету, и повреду угледа и части.”Шамар”(„SLAPP“ ) тужбе су одавно присутне и у Србији, али на њих домаће законодавство нема адекватан одговор, јер нису системски препознате и преточене у одговарајућу законску регулативу, те тужитељи најчешће постижу своје циљеве, односно успевају SLAPPтужбама да утичу на критичко мишљење и истраживачко новинарство.У Србији су се овим феноменом први бавили, угледни новинар и верски коментатор, Жељко Ињац и Радио телевизија Војводине, у априлу ове године.

Борбом против „SLAPP“ тужби у САД се највише бави моћна организација – „Пројекат за учешће јавности“ – (The Public Participation Project – PPP), која представља коалицију 50 утицајних организација и компанија. Тренутно се залажу да Конгрес САД усвоји федерално Анти „SLAPP“ законодавство.

О Ђиласовом удару на медије и слободу говора, морају да се изјасне новинарска удружења. Позивам УНС, НУНС, НДНВ и друга удружења да осуде Ђиласово правно насиље уперено против слободе изражавања. Они ћуте годину дана уназад – од када је познато да је Ђилас поднео масовне тужбе. Због чега ћуте? Да ли је могуће да олигарх Ђилас и даље контролише, не само многе медије, већ и медијска удружења?

Предлажем да сви ми тужени медији и појединци одржимо заједничку конференцију за штампу, и дигнемо глас против Ђиласове тираније против медија, слободе изражавања и против злоупотребе масовних тужби.

Тиранија је навика која прелази у потребу“.

Фјодор Михајлович Достојевски

Одреднице:

https://informer.rs/vesti/politika/404170/djilas-jeste-djitler-trazi-zatvor-urednike-informera

https://anti-slapp.org/what-is-a-slapp/

https://en.wikipedia.org/wiki/Strategic_lawsuit_against_public_participation

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zastrasivanje-medija-i-gusenje-slobode-izrazavanja-tuzbama_905506.html

Небојша Бакарец