Мајицу за коју ме питате и која је, како кажете – изазвала бројне различите, па и увредљиве, коментаре – сам ја осмислио и замолио неке пријатеље да је произведу у једном једином, уникатном примерку.
Текст који је на њој – Србија је вечна, док су јој деца верна – датира из 1937.године и био је једна од идеја и порука Српског културног клуба, који је, да подсетим, окупљао бројне српске интелектуалце тог доба, као што су Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Владимир Чоровић, Васа Чубриловић, Јустин Поповић, да поменем само неке.
То је, пре свега, израз моје личне, симболичке подршке пријатељу, Андреју Вучићу, у борби коју сада води са болешћу, али и израз подршке председнику Александру Вучићу, за све оно што чини за Србију и за све грађане Србије, управу у складу и са поруком око које су се окупљали најумнији Срби у Српском културном клубу.
Не само да не видим ништа спорно у овом мом гесту, већ напротив – сматрам да је то најмање што сам могао да учиним у овом тренутку, у коме нам је преко потребно државно и национално јединство, сагласност око минимума државних и националних интереса и стварна и искрена подршка свим напорима које државно руководство, на челу са председником Александром Вучићем, улаже у то да Србија крупним корацима иде напред, на свим пољима.
На увреде, подсмехе, злураде коментаре и мржњу, нарочито припадника бившег режима, не бих се обазирао овом приликом, нарочито стога што је то једино што умеју и знају и за шта су – у свом нерадништву, лењости, лоповлуку и јаловој безидејности – способни, осим, можда, да и сами произведу неку мајицу, на којој би сигурно писало: Мрзим Вучића, или, Србија до Маурицијуса, или, Продајем Србе и Србију, или, Хоћу власт без избора.
Лопови, без части и морала, тешко могу да разумеју шта је то искрено пријатељство и шта лојалност и оданост пријатељима заиста значи и собом подразумева. Не размеју, нити ће икада разумети.
Извор: Националист
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: