Наставља се вишенедељна медијска харанга и гебелсовска пропагандна акција у медијима који су под контролом одређених центара моћи и неких тајкуна против председника Александра Вучића. Предњаче, разумљиво, они медији које финансира Драган Ђилас, власник „инжењерског мозга“ и власник десетина тајних рачуна по свету, на којима крије новац опљачкан од грађана Србије у време док је био на власти. Уз Ђиласа садејствују његови чанколизи, подрепне муве и упосленици, које покреће једино тај новац који је Ђилас украо и патолошки агресивна мржња према Вучићу.

Том организованом, координираном и, по много чему очигледно – споља нарученом, свакодневном медијском рату, прикључују се и сви остали мрзитељи Александра Вучића и мрзитељи свега доброг што је он је урадио, и што свакодневно ради, за Србију. Њихова заслепљеност и безгранична мржња, додатно подстакнута њиховом сопственом фрустрираношћу и неспособношћу, усмерени су само ка једном циљу: Срушити по сваку цену Вучића. Шароликост те безвредне скупине, тих интересних група, које се лажно представљају као некакве политичке организације, уједињује само једно – чињеница да немају ни политику, ни идеологију, ни програм или било какав вредносно мерљив циљ усмерен ка бољитку Србије и њених грађана, осим неутаживе жеље за влашћу и личним богаћењем. Њима самима се то чини као довољан услов и разлог да могу себе да сматрају за некакве валидне политичке противнике, иако сви заједно, у збиру, једва да домашују и онај смањени изборни цензус од 3%., па је зато логично што инсистирају на томе да су „изборни услови лоши, да у Србији нема грађанских слобода и људских права и да зато на изборима неће ни учествовати “ – што је само део арсенала њихових лажи које презентују својим иностраним менторима, од којих очекују да их врате на власт. Наравно, да их врате на власт без демократских избора, различитим закулисним радњама, политичким и другим притисцима, уценама и условљавањима, политиком двојних стандарда и методама које немају никакве везе са резултатима изборне воље народа у Србији.

Ови продавци магле, лезилебовићи и нерадници користе сваку прилику да у појединим страним амбасадама и приликом својих контактима са представницима међународне заједнице, оговарају,  лажу и фабрикују дезинформације, при чему је централна мета тих њихових бљувотина председник Вучић, као и чланови његове породице. Они не крију свој презир према грађанима Србије, који су – по њима – политички неписмена маса којом је лако манипулисати, јер њихов једини циљ је да оправдају новац који су добили за рушење председника Вучића и да потврде  „правоверност и оданост“ својим менторима, мада би исправније било рећи – својим газдама. А газде размишљају као и све газде –  само воде рачуна о својој инвестицији, јер им нису важни ни истина, ни морал, понајмање национални и државни интереси Србије и добро њених грађана.

Да није тако ваљда би неко, на неком од тих пријема у страним амбасадама, у неком од тих разговора које су имали, питао рецимо Драгана Ђиласа одакле му 619 милиона евра и шта ће му сви ти тајни рачуни које је посвуда сакрио по свету , ако је све то легално стекао!? И како је могуће бити истовремено високи државни функционер и имати приватну фирму, која управо у време сопственог мандата доживљава пословни процват и зарађује милионе евра?!  

Или, можда би неко требало да пита Вука Јеримића о природи његових пословних и свих других веза са разноразним белосветским преварантима, које су управо ухапсиле власти неке од тих земаља које су „забринуте за стање људских права и слобода и демократичност у Србији?! Могло би се, на пример, поставити и питање о пљачкашким приватизацијама спроведеним у време док су њихови миљеници и данашњи „борци за демократију“, били на власти, као и питања о бројним везама припадника бившег режима са различитим „контроверзним бизнисменима“, многим од њих доказано из криминогене средине?!

Многа би питања могла бити постављена и требала бити постављена, али наравно да неће. Неће, јер се на њих одговори знају, али се прећуткују, а питања се и не постављају јер нису важни истина, политика и морал – приоритет је срушити Вучића, спречити га да се бави политиком, спречити га да се за бори за Србију и да Србију и интересе њених грађана брани, мудро и одважно, државнички и визионарски, спречити Вучића да Србију развија и чини је сваким даном све јачом, поштованијом и уважаванијом у свету.

У реализацији циља мрзитеља председника Вучића, његове политике и његових неоспорних резултата, сва средства су дозвољена и сваки савезник је добродошао, ма каква то људска ништарија да јесте. Чак је и пожељније да то буде неко без и минимума моралних обзира, ко има поприлично „путера на глави“и ко би лако могао да заврши у затвору. Таквим „лидерима“, који би се силом доведели на власт у Србији, лако је управљати и лако их је натерати да спроводе све оно што би њихове газде захтевале.

Једина препрека на том путу им је – Александар Вучић. Препрека непремостива, препрека несавладива. Он то јесте и он ће то и остати. На велику жалост свих његових мрзитеља и њихових газда.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Leave a Reply