Онај Ђиласов опскурни порталчић, који сам себе сматра примером „независног, објективног и професионалног“ медија, иако је по свему обична септичка јама српског дигиталног новинарства, до сада се показао доследним само у две ствари: У патолошкој мржњи према Александру Вучићу (што им је једина уређивачка концепција и једини разлог постојања) и у објављивању глупости и будалаштина (допуњених измишљеним „информацијама“, гнусним лажима и бестијалним увредама).

Тако је, поштујући своју другу доследност, та сплачина од медија објавила подужи интервју са „угледним, часним и честитим професором“, универзитетским професором (чије „чудне“ сексулане склоности још увек истражују надлежни државни органи) – у којем је акценат, у већем делу и само привидно, стављен на спорт и дешавања у спорту, конкретно у СД Партизан, али су и политичке теме, наравно, биле предмет разговора, јер се тај „уважени и високоморални просветни радник и педагог“ одскора отиснуо и у политичке воде, оснивајући некакав, кобајаги политички, покрет – у коме је, изгледа, за сада он једини члан.

Владимир Вулетић, од милоште звани „профа“, Беливуков „батица“ и пријатељ многих зликоваца из тог криминалног клана, благоглагољив како га је природа створила – својим булажњењима у форми некаквих одговора допринео је томе да Ђиласов порталчић не одступи од своје доследности, причајући све саме глупости и будалаштине – али је обзнанио и још један свој „влажни сан“ – хоће да буде председник Србије, односно – кандидоваће се за ту функцију на предстојећим изборима.

У том цушпајзу од интервјуа, надробио је красноречиви профа којешта, надајући се, ваљда, да ће његове лажи и болесна мржња према Вучићу, уз испразну красноречивост, бити довољне и моћи да допринесу томе да га неко, било ко и било колико, бар и мало – узме за озбиљно.

Покушао је логореични профа и Беливуков „батица“ да да свој лични допринос овој свеопштој медијској и свакој другој хајци на Александра Вучића и његову породицу, па је, манијакално распричан по обичају, лупетао – како то народ каже – за све паре.

Поред глупости које је изговорио и старих лажи које је поновио, увреда које такође нису изостале, овај пут се профица додатно истакао и „храбро и одважно“ запретио председнику, трућајући нешто о некаквим „сендвичима у затворској кантини“ – што је Ђиласова помијара од порталчића извукла и у наслов овог сомнабулног галиматијаса, који су назвали интервјуом. Када је већ толико „храбар и одважан“ – зашто се коначно не одважи и приступи полиграфском испитивању, које је више пута одбијао уз разноразне изговоре – ако је сигуран да тако и толико „частан, честит, поштен и безгрешан“, каквим покушава да се представи. Питање постављам онако, реторички, јер знам да одговор на њега зна и сам профа, као што га знају и грађани Србије.

Неспорно је да је профина скарадна машта њега тера на свашта (о чему ће се, верујем, огласити и надлежни државни органи, чим прикупе довољно доказа) – али да га наведе и на то да помисли да ће грађани Србије у њему препознати достојног (по било ком основу и параметру) кандидата за највишу државну функцију – стварно нисам очекивао, иако знам да болест не бира и да су сујета, болесна амбиција и патолошка мржња, удружени у ионако психички нестабилној личности, довољни покретачи за сваковрсне опсене, самообмане и  фантазмагорије.

Но, Србија је демократска земља и у њој сваки њен грађанин има право да бира и да буде биран, без обзира на његово било које својство или стање, па у складу с тим – професору Вулетићу желим много среће на предстојећим изборима.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Leave a Reply