Прим. др Миодраг Лазић, један од најбољих српских хирурга, директор Ургентног центра у Нишу, у злокобним годинама распада Југославије из Ниша одлази на сарајевско и крајишко ратиште. Свакодневно је гледао лице смрти, лице бола и ужаса, лице безнађа… Али знајући да се ти људи боре за голи опстанак, давао је надљудске напоре како би их спасао.

Потресно сведочење о страхотама рата и разарања преточено је у „Дневник ратног хирурга“. Из њега читамо како је тешко борити се за људске животе у тренутку када су сви ресурси стављени у погон како би се ти животи прекинули. Зато др Лазић на крају свог дневника призива мир, јер „ако буде другачије, писаће се још један дневник, вероватно још крвавији, још страшнији, али краћи“.

Носилац је ордена Светог Саве, Крста Милосрђа и медаље за храброст „Милан Тепић“.

Књигу „Дневник ратног хирурга“ (1991-1995), који је др Лазић писао као хирург за време рата на простору Републике Српске и Републике Српске Крајине, можете скинути кликом овде.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here