Увек сам се питао зашто Срби и Руси, као два веома слична народа по пореклу, језику и вери, имају различит приступ у решавању унутрашњих или спољних проблема?

Развој и успон српске средњовековне државе говори о значају снажног владара и централизоване државне управе која се поштовањем строгих законских правила успешно носи са многобројним претњама по безбедност државе и становништва. Онај папирић са којим машу Енглези, свима позната Велика повеља слобода из 1215. године којoм се ограничава власт краља и наводно ударају темељи савременог законодавства бледа је сенка чувеног Законоправила Светога Саве који је усвојен на Сабору у Жичи 1221. године као највиши црквено – државни акт (Устав) написан на преко 400 страна! У Законоправилу је дефинисана пореска политика, имовинско – правни односи, кривично право, одбрана, права најугроженијих социјалних сталежа, обавезе поданика према држави и обратно као и још доста законских категорија.

Познати Законик цара Душана Силног садржао је велики број грађанских и црквених правила из Устава Светога Саве. Српска држава била је моћна економски и војно јер се темељила на строгом поштовању сваког члана Законика. Када је османска инвазија Балкана уништила последње остатке српске државности, Законоправило је пронашло пут преко Бугарске до Русије где се одржало преко 330 година као један од најважнијих правних докумената на којима се рађала велика моћ будуће Руске империје. Преношење круцијалног српског правног документа у Русију обезбедило је тамошњим владарима, властели и народу да оснују Царевину утемељену на поштовању закона. Руско Царство стотинама година успешно је стварало и развијало државни и црквени апарат, проширивало животни простор и уништавало непријатеље православних народа захваљујући делом и српском законодавном наслеђу. Током три века турске окупације српског народа на Балкану, Русија нам је непрекидно слала братску и несебичну помоћ у финансијама, црквеним књигама и на дипломатском пољу а када је било потребно и у војним трупама и ратном материјалу.

Након ослобођења од Турака а затим и од аустроугарске власти, српске владајуће елите више су прихватиле западноевропске моделе друштвених уређења који углавном нису одговарали српском националном карактеру. Царска Русија а потом и Совјетски Савез држале су се колективистичког дискурса у својим законским одредбама, сигурнијем и стабилнијем државном и националном курсу и међународном положају. Српски експеримент са европеизацијом (проевропско југословенство) доживео је слом 1941. и 1991. године. Након колапса СССР 1991. године чак је и Русија пробала либерални експеримент у режији тандема Горбачов – Јељцин и тиме готово уништила свој престиж на светском плану као економска, политичка и нарочито војна сила. Доласком Владимира Путина на власт у Русији поново је преовладао државотворни централистички приступ у унутрашњој реорганизацији земље и њен нагли успон на свим пољима.

Идентитетска разлика између Руса и Срба је мала али је очигледан јаз у поимању закона који државу чине јачом. У време када на руско државно кормило долази чврсти лидер Путин доносећи победнички дух због понижавања Русије, у Србији долази гарнитура прозападних марионета која се додворава Западу, управо онима који су одговорни за милионска страдања српског народа у 20. веку. Зарад личног богаћења и убацивања индивидуалистичке филозофије егоизма у наш народ, досовске власти слабе наш одбрамбени механизам и хране аутошовинистичку политику.

Слом ове западњачке гарнитуре 2012. године отворио је маневарску могућност националним снагама које би се усмериле на што тешњу сарадњу са Русијом и уредиле земљу по узору на централистички и за неприродне друштвене феномене рестрикциони систем Путинове Русије. Сматрам да би усаглашавање наших закона са законима руске државе допринело националном оздрављењу, економском и војном јачању Србије. Руси уместо слободе више цене безбедност а Срби су током крвавих битака за слободу заборавили на значај опште безбедности науштрб ускраћивања појединих непотребних слобода попут права на абортус или геј – парадирања. Као што су се Руси сурово светили Немцима 1944/45. године за зверства почињена у делу окупиране Родине, тако смо и ми сада у обавези да се озбиљно заштитимо од потенцијалних агресора. Не бих желео да ово неко протумачи као позив на рат већ на исправан начин – нужан је повратак на основне правне постулате Законоправила који су дубоко уткани у карактер српског и руског народа.

Овај дух победе, реда, рада и дисциплине вековима али и данас ефикасно функционише у Русији. Зашто је срамота опет бити независан, снажан и стабилан? На ово питање Русија и не даје одговор него делује сваки дан све супериорнијим технологијама и свеопштим прогресом јер се зна да се моћ државе мери количином силе која се може употребити.

Доста је било лутања и мислим да је време да и ми у Србији престанемо бити робови евро – фанатизма и постанемо оно што смо и били – синови Душана, Обилића, Тесле и Мишића! Русија ће нам у томе помоћи, а допремање руске војне технике у Србију последњих година и јучерашњи долазак најмодернијих система ПВО то само потврђује.

До победе!

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Миша Вацић, председник Српске Деснице

--

Leave a Reply