Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је.

Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

1. Наиме, једном је Нушић на коњу покушао да уђе у Министарство иностраних дела, када се одигравала демонстрација због окупације Босне и Херцеговине. Скупштински портир молио га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио: Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство.

2. Једном је, чак, на суду завршио због упућене увреде некој госпођи, коју је назвао кравом. Судија му је због тога одредио новчану казну, Нушић ју је платио, а пре него што су из суднице отишли поставио је судији једно питање у свом маниру: – Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен? – Наравно да не бисте били кажњени у том случају, одговори му судија. Тада се Нушић окрену ка жени која га је тужила и рече: Довиђења, госпођо.

3. Причало се, даље, да је као дете био врло немиран у школи, али отресит и веома бистар. Једном када су на часу српског језика обрађиване пословице, Нушић је био несташан и није пазио шта наставник говори. За казну га је професор прозвао да каже пример неке пословице.
На то млади Нушић као да је већ имао спреман одговор: Колико будала пита ни сто паметних не могу да му одговоре.

Наставник се нађе у чуду и замисли да ли Нушић овом пословицом циља на њега па рече: Да чујем још један пример, Нушићу.
Паметном је довољна и реч, мирно ће Нушић.
Након што је схватио да га Нушић зачикава пред разредом, разљућени наставник оде по управитеља школе, па још с врата рече: Да те чујем сада Нушићу!

Несрећа никад не долази сама, и на ово доскочи Нушић.

4. Бранислав Нушић је, као млад момак, био заљубљен у Милицу Терзибашић, лепу Београђанку с Топчидерског брда. Када се Милица разболела, Нушић је одмах замолио свог доброг друга лекара да је прегледа и лечи. А овај не само да ју је излечио него ју је и завео. Милица и млади лекар убрзо су се венчали, а Нушић је страшно патио. Међутим, ускоро је добио прилику за слатку освету. Позван је да у „Градској касини“ одржи предавање о љубави. У првом реду седели су Милица и њен супруг, бивши Нушићев друг. Био је то први пишчев сусрет с њима након венчања.

Предавање је започео конастатацијом: – Шта је то љубав? То је трагична прича у којој извесна госпођица воли једног, а уда се за другог. – рекао је Нушић, а ово двоје су нагло напустили гледалиште.

5. Занимљива је и следећа анегдота: Када је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов. Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира. Мудра је тада била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа. Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене. Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља. Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.

Прочитајте још:  АМЕРИКАНЦИ БЕСНИ: Погледајте зашто се цела Северна Кореја смеје Обами (ВИДЕО)

СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ У АУСТРАЛИЈИ: Ево како је крава срушила хеликоптер! (ФОТО)

Извор: Опанак, Талија