Током претходних месеци и прошле године у више наврата били смо сведоци штрајковања и изражавања незадовољства радника „Поште Србије“, који су се, осим на услове рада и финансијску ситуацију, жалили и на своје руководство, тачније на директорку Миру Петровић.
Радници „Поште“ излазили су на улице, тражили разговор са директорком Миром, тражили помоћ од власти и добили је, али не од своје директорке него директно од премијерке и председника Србије. Где је била директорка „Поште Србије“ Мира Петровић док су радници штрајковали, где је била за њих да их саслуша и побрине се за своје раднике?
Директорка Мира Петровић је, док су се радници жалили на мале зараде, за непуна два месеца потрошила више од 100 милиона динара за куповину 46 аутомобила и 269 клима-уређаја. Радницима је понуђено повећање плата у процентуалном односу мањем од пет одсто зараде, док се вредност возног парка и зараде директоркиних најближих сарадника константно увећавао на штету радника.
Радници „Поште“ још од давне 2017. године у више наврата су штрајковали због непрофесионалног односа госпође Петровић и њених потеза на месту директора овог државног предузећа. И не само то, док су радници користили своје право на штрајк, њихова надређена им је претила отказима, стављала их на „спискове за одстрел“ из фирме, а на крају их је све и суспендовала.
Суспендовани радници су враћени на посао, када је суд прошле године утврдио да директорка Мира Петровић није законски заступник „Поште Србије“, јер јој је стастус в.д. директора истекао након два мандата од по шест месеци. Мири Петровић је за време штрајка 2017. године истекао статус в.д. директора и није имала право да суспендује било кога, а камоли раднике који штрајкују. Она је раднике суспендовала на три месеца и плаћала им трећину основне зараде, а није ни овлашћено лице за доношење таквих одлука. Директорка Мира Петровић по леђима радника прикривала је неповољно пословање „Поште Србије“ и своје „бахате“ поступке.
Док је већина радника „Поште Србије“ уз помоћ два штрајка једва успела да од Мире Петровић добије увећање плате од 13,1 одсто по наређењу државе, током марта ове године, дотле је она неким привилегованим појединцима, који су повезани са ПУПС-ом, добровољно подигла зараде и за невероватних 70 одсто. Радници са средњом школом у том тренутку примали су у просеку по 39.000 динара, а понуђено им је повећање до највише 45.000 динара, док су поједини Мирини сарадници дошли до чак 150.000 динара зараде.
Незадовољство радника није решила директорка договором са синдикатима и радницима, него Влада Србије. Неспособност водеће фигуре у овом јавном предузећу решила је држава и незадовољне раднике вратила на посао и решила им проблеме. Уз помоћ премијерке Брнабић и председника Вучића постигнут је договор са радницима, а у том договору директорка Петровић није ни учествовала. Споразумом је предвиђено повећање плате од 13,1 одсто, али ће укидањем Закона о умањењу зарада радници добити још додатних 3,8 одсто, а не само пет одсто које је нудила директорка „Поште Србије“. Регрес је увећан за 1.000 динара, а повећањем плате поштар са 20 година радног стажа имаће плату од око 45.000 динара, плус 1.000 динара регреса. Радници са најмањим примањима добили су највеће повећање плате, а то је оно што њихова директорка никада није дозволила.
Где је директорка Мира била да за своје раднике „потури леђа“ и реши проблем? Због чега је фотеља директорке Мире резервисана само за њу, када је успех у пословању изостао?
Током мандатарења Петровићеве у „Пошти“ забележен је пад добити у услугама уплате и исплате, али и у ИТ сектору, као што је кабловска телевизија, а ово јавно предузеће одржава се на стакленим ногама финансијске добити од изнајмљивања простора. Један од основних разлога за лошије пословање је чињеница да Петровићева не само што не улаже у „Пошту“, већ не набавља ни средства за рад у појединим секторима, а о адекватним зарадама и повећању истих ни не размишља. Од перспективног јавног предузећа, директорка Мира довела је поштанску ризницу до ивице понора.
Директорка Мира Петровић чланица је ПУПС-а, а каријеру је започела као секретарица Милана Kркобабића, а онда је постала његова наследница и села у фотељу на место директора “Поште Србије”. Дугогодишња блиска сарадница лидера ПУПС-а Мира Петровић дошла је на његово место са позиције специјалног саветника у “Пошти” и платом од 186.588. динара.
У званичној биографији на сајту Скупштине Србије у биографији Мире Петровић пише да је она специјалиста струковни економиста, што значи да она нема факултетско образовање и самим тим нема одговарајућу стручну спрему за руководећу позицију у оваквом јавном предузећу.