Свест о незавидном положају наше баштине на КиМ се прилично проширила, посебно у Унеску и круговима међународне заједнице посвећеним култури, каже проф. Танасковић

Систематско насртање на наше културно наслеђе на КиМ, које се спроводи на неколико начина, Србија не може ублажити, али се мора свим расположивим средствима борити да његови ефекти буду умањени и да се међународна заједница ажурно и аргументовано обавештава о појави која је у супротности са свим правним нормама и добрим обичајима цивилизованог света, каже у разговору за Политику дугогодишњи дипломата и амбасадор при Унеску професор др Дарко Танасковић. Резултати залагања наше државе, како додаје, могу изгледати несразмерно мали у односу на размере угрожености наше баштине и на уложени труд, али помака има и никако се не сме одустајати од те борбе за истину, која би морала бити један од трајних државно-националних приоритета.

На озбиљност ситуације указао је недавно и шеф српске дипломатије Никола Селаковић који је, током обраћања на седници Савета безбедности УН, указао на бројне физичке нападе на објекте СПЦ на Космету. Само током две недеље, како је рекао, чак седам православних објеката у покрајини нашло се на мети вандала. Скренуо је пажњу и на угроженост манастира Високи Дечани, што није нова вест, нити је нешто што је непознато у политичким круговима и у светској стручној јавности. „Замислите да данас уопште причамо на ову тему. Какви су то људи који нападају и уништавају манастире, културну баштину, гробља неког другог народа?”, прокоментарисао је, у разговору за Политику, заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Јововић. Нажалост, подсећа наш саговорник, од почетка године нападнуто је осам објеката СПЦ на територији КиМ, а током целе 2020. регистровано је укупно пет напада на манастире.

Због свега тога је организација Европа ностра, почетком априла, сврстала манастир Високи Дечани на прво место на листи од седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину. У образложењу је Управни савет ове невладине организације истакао: „Ово је једини споменик у Европи који се 20 година у континуитету налази под снажном војном заштитом. Ипак, он представља споменик огромне историјске и културне важности за Европу и свет, што потврђује и статус на Унесковој листи светске баштине. Узимајући у обзир стратегију ЕУ о проширењу на западни Балкан, неопходно је осигурати свеопшту заштиту од стране свих релевантних фактора и осигурати очување ове угрожене баштине уз пуно поштовање владавине права и других кључних европских вредности.”

Оглашавање организације Европа ностра, како каже Дарко Танасковић, представља још један доказ да има помака у заштити наше баштине и борби за истину, поготово уколико се пажљиво прочита њихово образложење. „Не могу да се не сложим са уваженим игуманом манастира Дечани, оцем Савом Јањићем, да је реч о значајном искораку, каквих на Западу до сада није било много. О томе сведоче и оштрина и хитност реакције највиших званичника привремених власти у Приштини. Та реакција, у маниру уобичајене ароганције, потпуног пренебрегавања очигледних реалности и безочне замене теза, срећно је комплементарна са одлуком да се Дечани прогласе најугроженијим спомеником културе у Европи и доприноси убедљивости утиска о њеној оправданости”, каже наш саговорник и додаје да ће то бити потенцијално корисно и за судбину стотина других српских културних и духовних добара на КиМ.

Ипак, пажња јавности, упозорава овај стручњак, не би смела да се усредсреди само на четири сакрална објекта универзалне вредности са Унескове листе културног наслеђа у опасности. Са тим се слаже и др Душан Јововић који упозорава да нису само Високи Дечани угрожени. Забрањена је обнова Цркве Светог Николе у Светим Архангелима код Призрена, а Цркву Светог Јована Претече у Самодрежи Албанци су претворили у сметлиште и јавни тоалет. Канцеларија за КиМ је више пута безуспешно покушала да је обнови и заштити. Јововић подсећа да су сва четири наша заштићена споменика на КиМ од 2006. године на листи „Светске баштине Унеска у опасности”. Осим Високих Дечана, то су: Пећка патријаршија, Црква Богородице Љевишке и манастир Грачаница. „Стручна одлука организације Европа ностра отворила је простор за нове бруталне нападе на игумана Саву Јањића, на братство и на сам манастир. Треба бити искрен и рећи да је ово је само наставак организоване кампање која за циљ има потпуно брисање српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији”, сигуран је Јововић.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Дечане су екстремисти 2000. године гађали минобацачима, а у том периоду уништено је више од 150 манастира и цркава. Затим, 2004. године на манастир поново испаљују осам минобацачких граната, а наредног дана 400 наоружаних Албанаца било је спремно за упад у ову светињу. Три године касније поново испаљују гранату на манастир, а 2014. скрнаве и исписују ИСИС и ОВК на спољашњим зидовима. Након две године, испред зидина манастира су заустављена и ухапшена четворица наоружаних Албанаца. У њиховом возилу пронађен је експлозив. Јововић упозорава и на покушај изградње магистралног пута који директно угрожава манастир јер пролази кроз заштићену зону, чиме би манастиру покушали да отму 24 хектара. Иако су судови на КиМ донели пресуду да се манастиру признаје власништво, већ пет година ова одлука се не спроводи. Манастир Високи Дечани је под сталном војном заштитом, aли наш саговорник је сигуран да би и други објекти требало да се врате под заштиту Кфорa. И то није без разлога.

У последње 22 године, према званичним подацима, уништено је око 150 цркава и манастира на Космету. Након већине инцидената изостала је жустра реакција званичних европских и светских институција и лидера. Поставља се питање да ли се можемо надати другачијем третману након саопштења организације Европа ностра и иступања хуманитарца Арноа Гујона.

Један од наших саговорника, др Дарко Танасковић, објашњава да је реаговање међународних званичника у великој мери условљено политичким ставом према некој заједници. Танасковић подсећа да у свету има веома много сукоба и конфликтних ситуација у којима су угрожена, или страдају, вредна културна добра. „Реаговање европских и светских званичника и институција, па чак и припадника академске заједнице, условљено је низом фактора, од глобалне медијске осветљености датог случаја, преко процене његовог ширег значаја на глобалној мапи угрожавања културне баштине, успешности пропагандне стратегије заинтересованих за реакцију и, можда понајвише, политичког става према конкретној локалној реалности и њеним актерима.

Резултанта деловања свих чинилаца за нашу угрожену баштину није била нарочито повољна последњих деценија”, сматра Танасковић. Упркос томе, како додаје, свест о незавидном положају наше баштине на КиМ прилично се проширила, на пример у Унеску и у интелектуалним круговима међународне заједнице, посвећеним култури. „Тиме не можемо бити задовољни, већ само подстакнути на још организованије и квалитетније ангажовање у овој области”, поручује професор.

С друге стране, из Канцеларије за КиМ кажу да су поносни јер успевају да обнове оно што други уништавају и пале на нашем Косову и Метохији. Захваљујући Влади Србије и Епархији рашко-призренској, подаци су Канцеларије, обновљено је 45 манастира и цркава, изграђене су економије, а обављен је и велики број санација и рестаурација. Обновљени су, у погрому 2004. спаљена и уништена Богословија у Призрену, манастири Девич и Зочиште, Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену. Тренутно радимо на седам капиталних пројеката обнове у сарадњи и уз благослов Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

„Канцеларија за Косово и Метохију, са директором др Петром Петковићем на челу, иницирала je велики пројекат потпуне обнове Цркве Богородице Љевишке. Овај битан и веома сложен пројекат радимо у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Министарством културе и информисања. Очување српске културне баштине на Косову и Метохији је приоритет и ту нема, и не сме бити компромиса”, каже Јововић и додаје да су о свим инцидентима и нападима на верску и културну баштину Србије и Српске православне цркве на КиМ више пута информисали међународне мисије које делују на терену и које имају мандат да ове објекте заштите, захтевајући од њих да повећају безбедност и пажњу.

Континуирани покушаји Приштине да узурпира имовину СПЦ, угрожавање свештенства и константни напади, дестабилизују положај Цркве и тако се ствара простор за деловање албанских екстремиста. Када се узме у обзир кампања Приштине која покушава да лажира историјске чињенице и да присвоји српске највеће споменике, јасно је са коликом се опасношћу суочава наш народ.

Leave a Reply