„Не можеш да те не погоди, не можеш да будеш емотивно хладан“

Медицина је нажалост сада постала дехуманизована. Пацијенти су постали бројеви, лекари немају времена ни за шта. На западу су лекари престали да разговарају са пацијентима. Kакво год да је наше здравство оно је боље него на западу. Ти на западу уђеш у болницу и добијеш упитник који треба да попуниш, каже Несторовић.

Тај упитник гледа сестра и на основу њега одлучује шта треба да се уради од анализа, где ћете послати, па тек на крају ако она одлучи да ти треба да идеш код доктора ти одлазиш код лекара.
Ту на Авали пошто није било ургентних интервенција било је могућности да се изиграш. Покупим их па им купим сладолед, увек сам код себе имао бомбоне. И онда кад дође визита они се построје, ја им поделим бомбоне, онда отпевамо песмицу.

Имао сам и пар љубимица међу том децом. Две од њих умрле и то ми је баш тешко пало. Толико тешко да сам у једном тренутку размишљао да напустим педијатрију.

Био је један ружан месец. Тада сам био на одељењу хемодијализе. На том одељењу је лежала једна мала девојчица из Тузле – Амела. Цела њена породица је јела неке печурке и сви су умрли сем ње. Њој су били пропали бубрези. Она је била моја љубимица. Била је још једна девојчица, Маја из Лазаревца. И онда можеш да замислиш девојчице од 4 и 6 година које су љубоморне једна на другу. Ако једној купим сладолед онда морам такав и другој. И у року од 15 дана су обе умрле мени на рукама. Мене је то потпуно избацило. Питао сам се да ли сам за овај посао. Ако се превише емотивно ангажујеш онда ниси добар доктор. Мало је фалило да напустим педијатрију. Баш сам пропатио тај месец. Не можеш да те не погоди, не можеш да будеш емотивно хладан.

Leave a Reply