Никола Пашић је до 1914. године четири пута био премијер, а Први светски рат дочекао је спреман иако је знао да ће бити веома тешко.

Kао председник Владе, након убиства Франца Фердинанда у Сарајеву морао је да испоручио одговор на ултиматум Аустругарске који је гласио да је Србија прихватила све тачке ултиматума Аустроугарске, осим тачке 5 која је подразумевала долазак аустроугарских полицајаца и истражних судија, који би водили истрагу на територији Србије.

Знајучи да овакав одговор неће бити одговарајући Аустроугарској, Пашић је у знак жалости обукао црно одело када је кренуо да испоручи одговор Србије.

Десило се оно што се и очекиквало. Kонстатовао је да је одговор Србије незадовољавајући, и Србија је знала шта следи – рат.

Гризл је прекинуо односе између две земље и са другим аустријским посланицима кренуо ка Земуну.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Оно што је Пашићу је поред свега проживљеног остало јесте да извести чланове српске Владе о резултату састанка. То није било нимало лако.

На ораганизованој хитној седници, на којој се расправљало о резултатима састанка и о последицама које че Србија морати да снос, главно питање било је да ли ће ико притећи у помоћ Србији у овом сукобу и ко ће то бити.

Постојале су три струје које су имале различита уверења: или ће Русија или Француска или Велика Британија притећи у помоћ Србији. Али коначан и сигуран одговор нико није могао да да.

Николу Пашића притискали су да да одговор на ово незгодно питање. Избегавао је колико год је могао, али како прича каже, морао је да одговори и тада се снашао као прави дипломата.

Министар Војислав Вељковић питао га је директно да ли је Србија сама у овом рату, а Пашић је смирено рекао: ,,Није сама!”. ,,А ко ће то бити са нама у рату?”, упитали су га. Одговор је био: ,,Па ми и Аустроугарска!”

Да ће Србија остати сама у рату, показало се као неоправдан страх. Након што је Аустроугарска објавила рат Србији и исте вечери бомбардовала Београд, Русија је мобилисала своје снаге. На то је одговорила Немачка, па Француска и Британија. Две трећине Европе укључило се у рат до краја лета, а 70 милиона људи било је под оружијем и спремно за све.

Leave a Reply