Лична карта Црне Горе кроз њену цјелокупну историју су њени митрополити, од Немањића преко Петровића до наших дана. Црна Гора је управо по својим митрополитима била препознатљива посебно од 1697. године од владике Данила Петровића када цетињски митрополити постају како духовни тако и свјетовни владари Црне Горе.

Па се поставља само по себи логично питање, гдје је мјесто црногорским митрополитима ако не у Цетињском манастиру јер су сви митрополити црногорски до наших дана били све оно што је био и блаженопочивши митрополит Амфилохије и његов наследник митрополит Јоаникије.

Са друге стране у наше вријеме црногорске „патриоте“ чин устоличења митрополита Јоаникија називају окупацијом Црне Горе, па би по њима испало да заправо Црна Гора и никад није била слободна?! Јер ако погледамо ко је све хиротонисао црногорске митрополите до наших дана испало би да су сви ти митрополити били окупатори Црне Горе, што наравно није тачно. Али треба анализирати прије свега мотиве оних људи и политичких партија које се противе устоличењу митрополита Јоаникија, који је заправо њихов циљ. Он прије свега није религијски, није ни патриотски он је уско страначки, дакле једна партија која више није на власти има за циљ да мобилише своје масе под плаштом одбране Црне Горе како би прије свега они политички профитирали.

Недељама уназад се гласкају разни аналитичари који коментаришу и пријете да Цетиње неће дозволити устоличење митрополита Јоаникија. Дакле јављају се они који у највећој мјери нису ни вјерници али јесу партијски војници који се јављају када затреба да покушају да својим изјавама створе тензије. Грађани Црне Горе а посебно они који насједају на такве подметачине и лажи разних политичких представника, интелектуалаца и разних организација треба да знају да сам чин устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу јесте континуитет наше цркве кроз вјекове, да се устоличењем црногорског митрополита на Цетињу чува традиција наше цркве.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Стварати од црногорско-приморске митрополије страни елемент у Црној Гори могу само они који немају никакву повезаност са нашом вјером, традицијом, обичајима дакле она група људи која православну вјеру и нашу свету цркву доживљава дијаметрално супротно него што су је доживљавали наши преци. Намеће се само по себи питање ако вам је господо велики проблем што ће српски патријарх Порфирије устоличити митрополита Јоаникија, како би реаговали да сте живјели у вријеме владике Данила, Саве, Василија које су хиротонисали Пећки патријарси, као и Петра I којег је хиротонисао Карловачки патријарх. Само ова чињеница довољно говори колико су захтјеви оних људи који се противе устоличењу митрополита Јоаникија неодрживи и немају историјско утемељење.

Митрополит Јоаникије као и свештенство наше цркве у Црној Гори су највећи бедем одбране наше културе, нашег наслеђа и оне Црне Горе која је кроз вјекове сачувала дух слободе, православља и светосавља. Црне Горе нема без наше свете Српске Православне Цркве, Црне Горе нема без нашег патријарха и наших митрополита. То је заправо историјски континуитет наше цркве од 1219. године када је Свети Сава Немањић организовао Српску Православну Цркву и на простору тадашње Зете основао прве православне епископије. А када се помиње наша митрополија црногорска треба се сјетити и цара Душана јер је управо у његово вријеме 1346. године основана Зетска митрополија. Колико су само контрадикторни они људи који су против наше цркве у Црној Гори говори и једна чињеница. Наиме називати нашу цркву страним елементом у Црној Гори а позивати се на краља Николу је велики историјски апсурд. Краљ Никола је као вјерник био и те како свјестан колики значај има Српска црква у Црној Гори али и изван ње за очување српског идентитета.

Саме ријечи црногорског суверена јасно нам говоре какав је однос имао према нашој цркви:“Црногорски народ, који је у својим вјековним напорима засновао српску државну мисао и створио прву политичку државу и омогућио својим несебичним и јуначким подвизима да се ослободи српско племе испод турског и аустриског ропства, ослободио је и Пећ сједиште српског патријарха. Самим ослобођењем Пећи, оживјела су и реална патријаршиска права пећког митрополита. Црна Гора је хтјела да именује једног патријарха опет у Пећи, али како још тада није био ослобођен један велики дио нашег народа који се налазио под аустриским ропством, тај је акт био одложен“.

Дакле само пар историјских чињеница нас доводи до јасног одговора, Црну Гору је стварала Српска Православна Црква чији је нераздвојиви дио црногорско-приморска митрополија и са поносом можемо рећи митрополит Јоаникије АКСИОС!

Илија Бајовић, проф. историје

Leave a Reply