Конгрес ове до скоро владајуће странке након демократског и историјског пораза на последњим црногорским парламентарним изборима одржаним у неравноправним условима за победнике најављено је из њеног врха, требало је наводно да буде конгрес реформе странке и њене  „обнове“. Наравно да од тога неће бити ништа, јер то није ни могуће када све у тој странци у последњих десетак година искључиво зависи од једног човека, његовог интереса и плана за лично спасавање богатства фамилије и када је странка од демократске постала приватни механизам за одржавање Ђукановића на врху. Да ова категорична тврдња да на овом конгресу неће бити ништа ни о реформи ни о новим независним и слободним појединцима, које Милу неће његова десна рука Милан Роћен доводити из Гранда са препоруком несталог Либералног савеза, већ бити избор демократске већине странке говори управо започети процес уобичајеног “ једногласног предлагања Ђукановића за председника странке“. Управо овај процес говори о хроничној и неизлечивој болести Миловог ДПС-а  најубедљивије указује на немогућност било каквих стварних промена у овој странци. Наиме та једногласност није само политичка патологија која указује на владавину јесдноумља унутар ове партије, која је опасна по живот сваке политичке странке и због тога, и то пре свега због тога што се општински одбори труде да што једногласније за свог прдседника предложе оног због којег су изгубили изборе и чије је име било на челу листе која је поражена од народа на завршеним августовским изборима. Чак шта више они општински одбори се труде да што пре „прогласе“ своју јединствену подршку „пораженом Вођи“ да то на неки начин личи на обред „нераскидиве љубави“ у којој такви предлози почињу личити на „страначке штафете“, без обзира што већина народа то гледа подсмешљиво и помало тужно. Боже да ли је могуће да толико људи пристаје да буде слепо да би Мило Ђукановић одржао свој поредак аутократије у личној странци и да он бива слеп да га све то води ка новом поразу и то у свом граду међу својим суграђанима. Шта ће тада мислити ови који га „једногласно славе“, како ће победити и где ако не може у својој кући. Да ли ће опет заказати нови конгрес да анализирају нови пораз, то ће одлучити иако као ни сада неће знати прави одговор, ако не чују добронамерне савете да једина реформа и једини смисао овог заказаног конгреса да би ДПС преживео је одлазак овог којега они једногласно подржавају и „кују у звезде“. Само то! Све остало их само вуче ка сопственом нестајању и неважности.

Извор: Националист

Leave a Reply