Припадници Југословенске народне армије, оружане снаге тадашње СФРЈ, ушле су у Вуковар 18. новембра 1991. и ослободиле га од припадника хрватских паравојних формација, тзв. „Зенги“, који су по налогу хрватског лидера Фрање Туђмана имали задатак да „очисте“ Вуковар од Срба.

Неколико дана пре уласка војске у Вуковар, први заповедник Вуковара Миле Дедаковић Јастреб звао је упомоћ политички врх Хрватске, али безуспешно.

У једном од разговора јасно се отркива да Фрању Туђмана нико није смео да пробуди.

Транскрипт разговора преносимо у оригиналу и у целости:

Јастреб: Хало?

Оператер: Да, госпон Дедаковић, имате везу с кабинетом.

Роберт Траваш: Хало, добра вечер, изволите.

Јастреб: Допуковник Дедаковић.

Роберт Траваш: Изволите, допуковниче. Јастреб: Је ли предсједник ту?

Траваш: Предсједник је отишао прије једно сат времена.

Јастреб: Није ту, значи?

Траваш: Не, није ту. Што вам треба, реците ми.

Јастреб: А је л’ могу ја њега добити ил не могу?

Траваш: Можете ако кажете о чему се ради и да га онда будимо.

Јастреб: А тко је то?

Траваш: Помоћник господина Шаринића, Роберт Траваш, изволите.

Јастреб: Господине Роберте..

Траваш: Изволите…

Јастреб: Ради се о Вуковару.

Траваш: Добро.

Јастреб: Вуковар је у ситуацији, ја мислим да зна то господин предсједник…

Траваш: Реците.

Јастреб: Вуковар је у ситуацији да може сваки час да падне.

Траваш: Реците да ли желите да га будим и што да му кажем?

Јастреб: А, стожер, односно, не знам, врховништво, тко ли је, нису учинили то да он не падне, знате. Сад сам добио информацију да господин Тус шаље средства, људе и тако даље, што не одговара истини.

Траваш: Да, предсједник је данас добио једно извјешће и затражио подоста у вези тога. Ја то извјешће нисам видио, али предсједник га је добио.

Јастреб: Не знам због чега телевизија стално објављује да се овђе шаљу трупе за пробој, међутим ни то није точно. Не долази ништа у том контексту у коме се пише.

Траваш: Kолико ја знам, 400 људи је било упућено.

Јастреб: Молим?

Траваш: Kолико смо ми чули, 400 људи…

Јастреб: Ма, господине драги – то није ни један батаљун!

Траваш: Да… Реците ми што би требало? Да га будим и што да му кажем?

Јастреб: Па знате што да му кажете, да је у питању да ли ће Вуковар пасти и ли неће…

Траваш: Добро.

Јастреб: …И да бих хтио да чујем што он мисли о томе.

Траваш: Добро. Хоћете да вас споји Центар? Ја не знам како да вас сад спојимо с њим.

Јастреб: Па не знам, можете ли ме ви спојити с њим?

Траваш: Само мало да питам Центар. Не знам је ли нас слушају ови из Центра, па нека се укључе ако слушају. Вјеројатно слушају. Хало? Центар може с вама успоставити везу, јел’?

Јастреб: Не може, овог момента немамо ни ми везу.

Траваш: Немате ни ви везу.

Јастреб: Да

Траваш: А ја вас не могу спојити, једино вас назвати дома и онда средити Центар да вас споји с њим.

Јастреб: Чујте…

Траваш: Да

Јастреб: Секретарица је будна, јел’?

Траваш: Kоја секретарица, његова?

Јастреб: Тајница.

Траваш: Тајница? У Уреду?

Јастреб: Ево овако, нека она мене назове.

Траваш: Ја ћу сад пренијети вашу поруку.

Јастреб: Да, ја чекам.

Траваш: Добро….

Женски глас: Што је с тим позивом за предсједника?

Траваш: Тај је позив упућен на министра Шушка. Речено је да се министар Шушак мора одмах јавити Јастребу.

Женски глас: Не, није се јавио, изволите. Реците ми ваше цијењено име.

Траваш: Роберт Траваш.

Женски глас: Знате што, ми немамо времена за чекање. Изволите, уредите да се одмах позове.

Траваш: Драга госпођо, министар је…

Женски глас говори Јастребу: Хоћете ли ви разговарати с овим господином Робертом?

Траваш: Јесте ли ви на овом броју који ми је дао господин Дедаковић?

Женски глас: Да.

Траваш: Ја ћу вас назвати за минуту, само да нађем број.

Женски глас: Чекајте само, господине Траваш, реците која је ваша функција…

Траваш: Помоћник предстојника Уреда.

Женски глас: Реците ми, можете ли ми ви дати овај број који сте рекли, од Мијатовића?

Траваш: Ја ћу га потражити, па ћу вас назвати, ако ви не можете чекати.

Женски глас: Чујте, како сад не можете наћи број?

Траваш: Па, драга госпођо, ја нисам овђе тајница, знате. Ја сам овђе дежуран и управо гледам по њиховим књигама… Мијатовић, ево га…

Женски глас: Само један тренутак да вам наш заповједник постави једно питање у вези разговора с предсједником.

Јастреб: Хало.

Траваш: Изволите?

Јастреб: Господине?

Траваш: Слушам.

Јастреб: Значи предсједник неће да разговара са мном?

Траваш: Упућен је позив на министра Шушка, наређено му је да одмах ступи у контакт с вама

Јастреб: Ја сам био јасан. Питам да ли господин предсједник не жели са мном…

Траваш: То морате њега питати. То вам ја не могу одговорити.

Јастреб: Али зашто је упућен на Шушка кад сам ја тражио предсједника?

Траваш: Зато вјеројатно што је он министар обране и зато што то он ради.

Јастреб: Господине, тко је то вама рекао да са Шушак мени јави?

Траваш: Рекао је господин Хрвоје Шаринић, предстојник Уреда.

Јастреб: Значи он је одлучио да предсједник не треба са мном разговарати?

Траваш: Он је рекао да је разговарао с предсједником и да је тако одлучио.

Јастреб: Хвала вам лијепо.

Траваш: Хвала вама.

Advertisements