Видим да сте, уважене другарице и другови другосрбијанци, покренули кампању најпримитивнијих претњи и увреда против сваког ко вам се супротставља. Богу хвала, на ваш примитивизам сам навикао и уживам у томе што вас нервирам. Свака ваша увреда за мене је одликовање. Што их више појачавате, тако појачавате и моју борбу против вас. Жалосно је само што ваш примитивизам усмеравате на жене, јер ваљда у мушкој борби немате шта да тражите. Ви који вређате неког да је „фукса“, „курва“ и слично, само вас питам како бисте реаговали да неко то вашој мајци, сестри или ћерки каже? Зато сам вас и назвао полусветом и против вас ћу се борити док сам жив са циљем да ме мрзите до бесвести.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ
Видим, уважене другарице и другови другосрбијанци, згорзили сте се над насловном страном Илустроване политике. Слажем се, она јесте за згражавање. Но, како се то не згрозисте када Петричић или Коракс цртају карикатуре у којима појединце из власти приказују као свиње, бикове, у лику Хитлера…? Како тада немате емпатију па се не згрозите над тим примитивизмом, већ, напротив, то увек похвалите и кажете да се ради о слободи изражавања? По чему онда неко ко уређује Илустровану политику не би по истом критеријуму имао право на такву слободу изражавања?

Када кажете да вас избори не занимају, а шта вас онда занима? Зар није посао опозиције да се бори за ванредне изборе? Који је смисао ваших протеста ако на њима нема никаквих политичких захтева? Можда је поента у томе да пробате да изведете интернационализацију неког имагинарног проблема који би постао повод за револуцију, коју стално најављујете по друштвеним мрежама.

Сходно томе, не знам зашто се љутите ако се ја заложим за контрареволуцију. Не мислите ваљда да само ви имате право да неког нападате, а да тај други нема право да се брани? Тај филм, бар што се мене лично тиче, нећете гледати. Колико год пута да ме назовете бизоном, молером, вепром, крмком, колико год пута ми вређали породицу, цртали свињске главе на главице моје деце, нећу да устукнем. Нећу, јер немам намеру да без борбе дозволим да најгори сој људи, примитивци и полусвет, поново загосподари Србијом.

Онај ко сме да неког назива „фуксом“, „курвом“, онај ко би да „надркава курцем“ и да „шета кожице“, тај не сме да поново влада ово земљом. Лично, имам жељу да власт којој припадам заиста смени неко ко је бољи. Неко ко има план, програм, визију, ко нуди боља решења. Међутим, полусвету коме је једини циљ у животу да вређа оне који другачије мисле, не желим то да дозволим.

ПОРУКА СТРАНАЧКИМ КОЛЕГАМА
Да се разумемо, спреман сам да са њима изађем на сваки дуел, да на било ком месту суочимо аргументе. Нека позову где год пожеле, пошто се жале да нема дијалога власти и опозиције. Ево им дијалог, од јутра до мрака да причамо. Слободно нека позову ако желе, нека организују и публику да буде скроз њихова, нека ме доведу пред њихов стрељачки вод, није проблем. Ја се увек одазивам и долазим. То се не би могло рећи за њих. Они обично побегну од сучељавања, јер им је лакше да сакривени иза лажних ботовских профила на друштвеним мрежама вређају људе. Но, како год, господо, ја вам стојим на располагању.

На крају, желим да поручим нешто и господи из Српске напредне странке. Видите драге моје страначке колеге, не можете да се бавите политиком а да се не упрљате, односно да не уђете у политички ринг. Није бављење политиком само уживање у некаквим привилегијама које политика доноси, ако их данас уопште и доноси. Политика је и примање удараца, па неретко и ваљање у политичком блату.

Е, видите, драге моје колеге, маните се тога да ће све уместо вас обавити Александар Вучић. Маните се тога да ће увек и у свакој прилици за вас скочити тамо неки блесави Ђука, Марко Ђурић, Селаковић, Стефановић, Вучевић, Глишић, или тамо неки људи који од избора до избора по Србији погинуше да се извуче победа – а има их, Богу хвала – док ћете ви лепо да седите уваљени у ваше фотеље и да се држите неукаљани по страни.

По потреби ћете дати неку изјаву о заштити жена, одређених мањинских група, али само када претходно знате да ће вам те слаткоречиве изјаве пренети сви медији како бисте одрадили лични PR. Међутим, када је потребно да заштитите Мају Гојковић, Ивану Вучићевић или Барбару Животић, онда вас нема нигде, јер знате да ће вас опозициони ботови по друштвеним мрежама и медији развлачити где стигну. Да будем искрен, ви сте ми тада још одвратнији од ових што овако бесомучно вређају све нас.

Вама могу само да поручим: срам вас било.

Владимир Ђукановић