Од 21. априла 2017. године се у Македонији, земљи у којој се игноршу све државне институције и гази воља народа, континуирано спроводи државни удар, рекао је македонски публициста и новинар Миленко Неделковски. Македонски парламент је 11. јануара ове године, након трећег покушаја, са 81 гласом „за“ изменио устав, на темељу ког је држава преименована у „Републику Северну Македонију“.

– Ако говоримо о закону о употреби албанског као другог службеног језика у земљи, његово ступање на снагу је противзаконито и противуставно, будући да није поштован уставни поступак и закон није потписан од стране председника – објаснио је Неделковски.

– ,Потребно је узети у обзир да су око резиденције председника Ђорђа Иванова распоређени службеници специјалних полицијских одреда који су директно подређени премијеру Зорану Заеву. То значи да је председник у тајном кућном притвору. Не може слободно да комуницира телефоном, јер се његов број прислушкује, пријем посетилаца је ограничен и нема право да прима новинаре. Ово је врста државног удара који траје већ готово две године – рекао је Миленко Неделковски.

Коментаришући резултате гласања о питању измене Устава Македоније, које је одржано 11. јануара у македонском парламенту, македонски новинар је изјавио да су и они потпуно нелегитимни, јер су људи на референдуму 30. септембра 2018. године, користећи све правне механизме, већ одбацили Преспански споразум о преименовању Републике Македоније.

– Понављам још једном – ово је државни удар, којим управљају америчка амбасада и велепосланик амбасадор Бејли – рекао је Неделковски.

Одговарајући на питање интернет издања ЕАДаилy, јесу ли недавни догађаји око преименовања земље изазвали приметну реакцију грађана, Неделковски је рекао да се ,,операција преименовања земље“ у Македонији одвија већ дуже време, најмање последње две или три године.

Према његовим речима, македонски народ ће покушати да ,,надокнади“ изгубљено на следећим изборима. У Македонији би на пролеће требало да се одржи још једна председничка кампања, али опозиција захтева да се парламентарни избори одрже истовремено са председничким изборима, казао је Неделковски.

– Ако се буду одржавали само председнички избори, треба их бојкотовати. Ако се не пређе праг од 40% одзива грађана, политичка криза у Македонији ће се појачати, тако да ће се држава, која је већ готово нефункционална, коначно показати у правом светлу – закључио је Миленко Неделковски.

Међутим, челнике европских земаља и НАТО пакта уопште не занима флагрантно кршење владавине права и устава Македоније. Коначни циљ је да земља као „,Република Северна Македонија“ уђе у НАТО. Све остало је споредно.

Почетком ове године је НАТО позвао парламенте Македоније и Грчке да испуне све своје ,,обавезе“ у вези с Преспанским споразумом и реше спор око имена. То је била главна одредба писма ког је главни секретар НАТО пакта, Јенс Столтенберг, пре две недеље упутио Скопју и Атини, истичући ,,како Северноатлантски савез очекује што бржи процес“.

Према грчким новинама Катхимерини, савезници НАТО пакта су се сложили како ће гласање о потврђивању Преспанског споразума у грчком парламенту бити одвојено од гласања за укидање приговора Грчке о кандидатури Македоније за улазак у НАТО, иако су то формалности којима се намеравао омекшати став коалицијских партнера Сиризе из странке Независни Грци.

Они су у међувремену напустили владу, али је Ципрас успео да преживи гласање о поверењу и остаће на дужности до краја мандата. До средине фебруара ће Атина готово сигурно удовољити захтевима Јенса Столтенберга и потврдити Преспански споразум, а без Независних Грка је могуће да ће се током истог гласања укинути службени приговор Грчке који је блокирао улазак Македоније у НАТО.

Узевши у обзир све што је учињено под владом Зорана Заева и његових коалицијских партнера из Платформе из Тиране, заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и евроазијска питања Метју Палмер је крајем прошле године изјавио да би Македонија могла ући у НАТО до средине 2020. године.

– Довољно је да усвоји Преспански споразум и реши вишедеценијски спор с Грчком и Македонија би могла постати 30. чланица НАТО-а за 18 месеци. То је реалан циљ – рекао је Палмер, након чега је парламент у Скопљу журно потврдио документ.

Палмер је у својој изјави изразио забринутост због, како каже, ,,снажног утицаја Русије у регији западног Балкана, што поткопава напоре владе и институција Македоније за интеграцију у ЕУ и НАТО“.

– Није на Русији да одлучује што Македонија може или не може учинити с начином њене интеграције у европске и евроатлантске институције. Напори да се поткопа изражена воља македонског народа дестабилизују и штете миру и сигурности у регији – додао је Палмер.

Неуставно усвајање Преспанског споразума, занемаривање намерно бојкотованог референдума о промени имена земље, чиме је проглашен неважећим, те судбина  притвореног председника Ђорђа Иванова, су за НАТО и ЕУ споредне ствари које не крше владавину права. Вероватно је и то  „изражавање воље македонског народа“.