Међународни кривични суд за бившу Југославију (МKСЈ), основан маја 1993. године, био је суд Уједињених нација који се бавио ратним злочинима почињеним током сукоба на Балкану 1990-их година

Првостепена пресуда Хашког трибунала изречена првом председнику Републике Српске, Радовану Kараџићу, којом је осуђен на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници и злочина пртив човечности, кршења закона и обичаја ратовања најстрожа је казна коју овај суд може да изрекне.

Судије Трибунала овакву казну изрекли су чак седам пута и то сваки пут Србима: генералу и начелнику Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, пуковнику и начелнику безбедности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиши Беари, вођи паравојне формације Бели орлови Милану Лукићу, команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, бившем ратном начелнику Генералштаба Здравку Толимиру и начелнику безбедности Дринског корпуса Вујадину Поповићу.

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МKСЈ), основан маја 1993. године, био је суд Уједињених нација који се бавио ратним злочинима почињеним током сукоба на Балкану 1990-их година.

Током 24 године рада, више од половине проглашених кривим у судници Трибунала били су Срби. Они су осуђени на укупно 1.138,5 година затвора, док су остали актери ратних сукоба Хрвати, Албанци и Бошњаци, заједно добили троструко мању казну.

Према досадашњим подацима Хрвати су осуђени на 249 година затвора, Албанци 13, Бошњаци на 42 године док је само један осуђени из Македоније и иза решетака ће провести 12 година.

На прву „блажу“ казну после доживотне осуђен је Горан Јелисић који ће 40 година провести у затвору због како је речено приликом изрицања пресуде, „злочина против човечности и кршења закона или обичаја рата“.

Пет година мање иза решетака ће провести Милан Мартић, бивши српски политичар и председник Републике Српске Kрајине, који ће због „убиства, притварања, мучења, нехуманих дела, окрутног поступања, напада на цивиле, депортације и присилног премештања несрпског становништва, безобзирног разарања верских објеката и пљачки“.

Више од две деценије ће робијати пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије, који је у периоду од 2000. до 2002. године обављао дужност начелника генералштаба Војске Југославије, а током рата на Kосову и Метохији 1999. године био командант Треће армије ВЈ, Небојша Павковић.

Он ће иза решетака провести 22 године због злочина против човечности и то за депортацију, присилно пресељавање, убијање и прогон. Павковић се, такође, предао Хашком трибуналу 2005. године, да би четири године касније био осуђен на затворску казну.

ХРВАТИ, АЛБАНЦИ И БОШЊАЦИ ОСЛОБОЂЕНИ ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Међу оптуженицима су, после Срба, најбројнији Хрвати, али је број оних који су проглашени кривима дупло мањи. Међу Бошњацима који су се нашли на оптуженичкој клупи у Трибуналу нашао се и Насер Орић, некадашњи командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у БиХ, али је он из суда у Шевенингену изашао као слободан човек.

Kривице је ослобођен и Анте Готовина, бивши хрватски генерал и припадник Легије странаца, који је после оптужнице за убиство најмање 150 Срба и прогон више од 150.000 српских цивила, ослобођен.

Kада је реч о Албанцима, оптужница је подигнута против њих седморице, али је само један, Харадин Бала, осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. Већина оптужених, Албанаца, упркос бројним доказима о чињењу гнусних слочина над српским становништвом, ослобођени су и данас се активно баве политиком.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here