Од укупно 467 жртава, 288 су цивили што представља 63 % укупних жртава. Од тога је 91 женског пола, по старосној доби старица. Поред тога за 19 жртава се није могао утврдити ни статус, војник или цивил, ни пол, што значи да су спаљени. Места налажења цивила су по кућама, бунарима, становима, засеоцима, њивама.
Редакција Васељенске је у прилици да јавности публикује званични документ Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске са ознаком тајности „ Врло тајно“ – ПОПИС ОСОБА ПРОНАЂЕНИХ ПРИ АСАНАЦИЈИ ТЕРЕНА ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ ЗАДАРСКО – КНИНСКЕ( ASANACIJA 15.09.1995. BROJ 370) од 9. јануара 1996. године.
Подаци су узбуђујући, али смо се одлучили да документ објавимо не би ли се нешто покренуло са мртве тачке, ако не у Хрватској, макар у Србији и код надлежних органа Европске уније чија чланица је Хрватска.
Према овом документу вршена је асанација терена након тзв. Војно редарствене операције ОЛУЈА на територији коју је покривала Полицијска управа Задарско – Книнска. Редакција поседује појединачне потписане и оверене извештаје по данима (примерак је у прилогу, овде) који су сублимирани у овај који приказујемо.
Пронађена су на овој територији 467 мртвих тела (нумерисано 468 рублика, али је једна рублика празна, а нумерисана је па је заправо тачан број 467).
Од тога је 269 цивила.
Поред тога пронађено је 19 лица која су по статусу, а не по идентитету (по имену и презимену), означена као НН (непознатог идентитета) што значи да су тела запаљена – угљенисана због чега се спољашњим прегледом није могао утврдити ни статус, ни пол жртве (редни број 152, 153, 216, 319, 260, 396,397, 425, 440,444-452, 464).
179 је припадника оружаних снага Републике Српске Крајине од чега четири милиционера.
Дакле, 288 од 467 жртава су цивили што представља 63 % цивилних жртава.
Од тога је 91 женског пола, односно 91 је жена, од годишта 1903. до 1941. године.
Ово је податак само за подручје Полицијске управе Задарско – Книнске, без осталих делова тадашње Републике Српске Крајине, сада Републике Хрватске.
Међу жртвама је доста особа рођених 1913. године, 1922. године и других годишта која објективно те 1995. године представљају старце и старице.
СВЕ ФОТОГРАФИЈЕ И ДОКУМЕНТ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ У ВИСОКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ НА ОВОМ ЛИНКУ – Фотографије усташких злочина над српским цивилима – 1995.)
Места налажења жртава цивила, попут описа: „Доњи Лапац, двориште, кућни број 18“ (103 документа) или „ Мазин, кућни број 58“ (рублика 161 документа), или „Обљај, кућни број 112“ три цивилне жртве женског пола (рублике 217,218 и 219 документа), или „ Доњи Лапац, кућни број 5“ два тела цивила, једно мушког једно женског пола, очито супружници (редни број 255 и 256), „ Титова Кореница, станови МУП-а, трећи улаз, други спрат, “ (рублика 278 документ ) указују да су несрећни људи и жене убијани по својим двориштима, кућама и становима, након уласка снага Хрватске војске и потом Специјалних јединица МУП-а и Војне полиције у њихова места. Према подацима, велики број цивила је убијен по засеоцима и по ливадама и њивама.
Посебно онај податак унет под редним бројем 279 да је цивилно лице Љубица Стегњајић, рођена 1920. године (значи на дан убиства имала 75 година, као уосталом и многи други цивили) пронађена у селу Кула Атлагић у бунару, указује на урођену злочиначку природу извршилаца, али и њихових саучесника у које убрајамо и оне који су се налазили, и данас се налазе, на положајима и функцијама надлежним за гоњење извршилаца ратних злочина, а који су, кад тад, макар данас, за ове злочине сазнали, а ништа не предузимају да се извршиоци пронађу и казне. Ово се односи на носиоце функција у свим државама у којима се налазе осумњичени, жртве или докази за извршене злочине, а не само на оне у Хрватској, јер су сви према потврђеним међународним конвенцијама за заштиту жртава оружаних сукоба „ дужни да пред своје судове изводе извршиоце дела кршења норми међународног хуманитарног права без обзира где је дело извршено и без обзира на држављанство извршилаца и жртви („ универзална јурисдикција“).
Од посебног значаја за потпуну спознају карактера систематског злочиначког пира, најмонструознијих и најнижих побуда и страсти, јесте чињеница да је убијена или спаљена 91 жена – старица. И опет напомињемо, само на подручју ове области Задарско – Кининске Полицијске управе, без података за друге делове Далмације и Лике и за целу Банију и Кордун.
Нема гаранција да ће у новонасталим околностима новог Светског поретка, када је Трећи светски рат у току, иако се у Србији то не осећа, земље Балкана остати до краја без међусобног међународног или унутрашњег сукоба, нити су такве гаранције могуће. Уосталом, историја Света је историја ратова, а на овим просторима ниједна генерација није мимоиђена.
Република Хрватска је до сада, према подацима Организације „Веритас“, поткрепљеним судским пресудама, осудила 3736 припадника оружаних формација СФРЈ и Републике Српске Крајине по оптужби Тужилаштва Републике Хрватске за ратне злочине и друге повреде правила и обичаја ратовања. Према званичним подацима Хрватског правосуђа у току је 389 судских поступака против припадника српских оружаних формација и припадника некадашње ЈНА, а у фази истраге против познатих извршилаца је према непотпуним подацима 1891 предмет. Број предистрага и истрага против НН извршилаца није познат јер су ти поступци по закону тајни. Свака Полицијска управа у Хрватској је 2016. године добила Упутство Равнатељства Полиције МУП-а Хрватске за темељне и константне истраге наводних ратних злочина од стране припадника ЈНА који се сада налазе на територији Србије. Недавно је у Хрватској осуђен бивши Начелник Управе безбедности ЈНА која је тада вршила послове и делатности које данас врши ВБА, а у Србији ниједан продржавни медиј ту вест није хтео да пренесе. Немогуће је да наше руководство не сматра да је то важна вест јер је по среди једна секвенца специјалног рата (осуђен је човек који је руководио најважнијим сектором у свакој војсци и држави) која треба да пошаље поруку актуелним директорима ВБА, ВОА и БИА да у временима која долазе не треба да се прегну и упиру у одбрани државе као Васиљевић, јер управо могу и проћи као он.
Сада се поставља логично питање, да ли политика некажњавања за најтежа кривична дела, кривична дела ратних злочина и других тешких кршења закона и обичаја ратовања, заправо представља подстрек и поруку ранијим извршиоцима и потенцијалним извршиоцима на страни Хрватске да у случају новог оружаног сукоба врше нове злочине јер ће проћи некажњено, као и први пут? Заправо, као и други пут.
Редакција Васељенске се одлучила да објави овај документ (Фотографије усташких злочина над српским цивилима – 1995.)како би се можда нешто покренуло са мртве тачке, ако не у Хрватској, онда у Србији и Европској унији чија чланица је и Хрватска. Шведска је по основу универзалне јурисдикције покренула поступак против Ахмета Макитана, етничког Хрвата, припадника оружане формације Хрватске одбрамбене снаге – ХОС, због злочина над српским цивилима у логору Дретељ код Чапљине и осудила га 2011. године на 6 година затвора. Истоветно је учинила и Норвешка 2008. године према Хрвату Мирсаду Репку, припаднику исте оружане формације, због злостављања и противправног затварања цивила у истом логору, осудивши га на 5 година затвора и одштету оштећенима од 44.300 евра.
Ако већ не схватамо сврху и циљ кривичног прогона извршилаца не само најтежих већ и друштвено најопаснијих кривичних дела, требало би да за сопствене жртве ми имамо више саосећања од Швеђана и Норвежана. Ако хоћемо да будемо народ, а не хорда.
Васељенска