После Првог светског рата српски народ је уложио огромне напоре и жртве у циљу стварања заједничке државе и ослобођење тада „братског“ словеначког народа који је трпео германско угњетавање и асимилацију. У Другом светском рату фашистички окупатори прогнали су више од 50.000 Словенаца који су уточиште и братску помоћ нашли у Србији где су боравили обасути љубављу и пажњом до краја рата.

Нажалост 90-тих година, при распаду заједничке нам државе, ми Срби, били смо суочени са великом мржњом и неразумевањем од стране словеначког политичког врха (Кучан, Дрновшек, Јанша). Словеначка званична гласила „частила“ су Србе увредама, а Словенци су кренули у отворену сецесију. Њихова ТО свирепо је ликвидирала 46 српских голобрадих војника који су служили војни рок у Словенији. Званична словеначка политика, после сецесије и осамостаљена, наставила је да подржава све декларисане српске непријатеље (повампирене усташе, босанске муџахедине, шиптарске терористе). За сва зла овога света, по Словенцима, криви су Срби и православље.

После уласка у ЕУ словеначки политичари добили су велики утицај у спољној политици ЕУ и користе га обилато против Срба и њихових интереса. Напоменућемо само антисрпску хистерију Петрича, Инцка, Фајон, која је присутна дуги низ година. Крајње је време да се наша званична политика одреди према недобронамерним и лицемерним политичарима и да се забрани улазак у Србију Тањи Фајон због њеног антисрпског деловања. Ова висока чиновница ЕУ испољава у свом политичком деловању мондијалистичко-глобалистичку хистерију лишену смисла према свему ономе што је тековина цивилизације, а зове се национализам и десница. Крајње је време да наша држава одрекне гостопримство онима за које смо криви што постојимо. „Госпођо Фајон, нека хвала, нисмо заинтересовани за ваше услуге“.

Информативна служба Српске Деснице

Leave a Reply