После Првог светског рата српски народ је уложио огромне напоре и жртве у циљу стварања заједничке државе и ослобођење тада „братског“ словеначког народа који је трпео германско угњетавање и асимилацију. У Другом светском рату фашистички окупатори прогнали су више од 50.000 Словенаца који су уточиште и братску помоћ нашли у Србији где су боравили обасути љубављу и пажњом до краја рата.

Нажалост 90-тих година, при распаду заједничке нам државе, ми Срби, били смо суочени са великом мржњом и неразумевањем од стране словеначког политичког врха (Кучан, Дрновшек, Јанша). Словеначка званична гласила „частила“ су Србе увредама, а Словенци су кренули у отворену сецесију. Њихова ТО свирепо је ликвидирала 46 српских голобрадих војника који су служили војни рок у Словенији. Званична словеначка политика, после сецесије и осамостаљена, наставила је да подржава све декларисане српске непријатеље (повампирене усташе, босанске муџахедине, шиптарске терористе). За сва зла овога света, по Словенцима, криви су Срби и православље.

После уласка у ЕУ словеначки политичари добили су велики утицај у спољној политици ЕУ и користе га обилато против Срба и њихових интереса. Напоменућемо само антисрпску хистерију Петрича, Инцка, Фајон, која је присутна дуги низ година. Крајње је време да се наша званична политика одреди према недобронамерним и лицемерним политичарима и да се забрани улазак у Србију Тањи Фајон због њеног антисрпског деловања. Ова висока чиновница ЕУ испољава у свом политичком деловању мондијалистичко-глобалистичку хистерију лишену смисла према свему ономе што је тековина цивилизације, а зове се национализам и десница. Крајње је време да наша држава одрекне гостопримство онима за које смо криви што постојимо. „Госпођо Фајон, нека хвала, нисмо заинтересовани за ваше услуге“.

Информативна служба Српске Деснице

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here