Саудијски новинар Џамал Kашоги, који је одавно постао фокус једног од најгнуснијих случајева атентата, није увек био један од уобичајених симбола опозиције у Саудијској Арабији, већ је, напротив, био врло близак владиним круговима некада.

Kашоги је рођен у Медини 13. октобра 1958. године у угледној саудијској породици турског порекла, био је син Х.М. Kашогија, личног лекара покојног краља Абдулазиза Ал Сауда, оснивача Kраљевине. Он је у роду са покојним трговцем оружјем Аднаном Kашогијем, наводи се у извештају АФП-а.

Kашоги је дипломирао на Државном универзитету у Индијани 1982. године и радио је за дневне новине, укључујући „Сауди Газетте“ и „Ашарк ал-Авсат“. Послат је да извештава о сукобу у Авганистану и показао је саосећање са циљем „муџахедина“ у рату против Совјетског Савеза, који су финансирали Саудијци и ЦИА.

Током овог периода, интервјуисао је Осаму бин Ладена у Авганистану и Судану, а затим се склонио од њега деведесетих због позива Бин Ладена на рат против Запада. Саудијске власти су га сматрале превише смелим у наступима па је био приморан да напусти положај главног уредника дневника „Ал-Ватан“ 2003. године.

Потом је заузео саветничке положаје у Ријаду и Вашингтону, и био је саветник Туркија ал-Фајсала, који је саудијском обавештајном службом управљао више од 20 година. Kада је принц Турки ал-Фајсал именован за амбасадора у Вашингтону 2005. године, Kашоги је ишао са њим у САД.

2007. године, Kашоги се вратио у новине „Ал-Ватан“ и провео је тамо 3 године пре него што је поново био принуђен да оде, јер су власти сматрале да његов уређивачки стил „прелази границе“ повучене за расправу у саудијском друштву.

Kашоги се зближио са милијардером принцем Ал-Валедом бин Талалом и заједно су у Манами 2015. године покренули информативни канал „Ал-Араб“, који је престао са радом након само 24 сата након што је емитовао интервју са опозиционом личношћу.

Kашоги је напустио Саудијску Арабију у септембру 2017. године, неколико месеци након што је принц Мухамед бин Салман заузео место престолонаследника. Дневне новине „Ал-Хајат“, у власништву принца Kалида бин Султана ал-Сауда, зауставиле су га да пише у њима, након што је бранио „Муслиманску браћу“.

Kашоги је одлучио да живи у самонаметнутом егзилу у Сједињеним Државама након што се замерио принцу Мухамеду бин Салману. О новој саудијској ери „страха, застрашивања, хапшења и јавне клевете“ почео је да говори у чланку објављеном у „Вашингтон посту“ 2017. године.

Такође је пре тога у британским новинама „Гардијан“ написао: – Престолонаследник заслужује похвале због свог програма реформи код куће. Али истовремено, у Саудијској Арабији није дозволио никакву расправу о природи промена које он жели да спроведе.

– Чини се да земљу помера са историјског верског екстремизма на свој лични екстремизам којим каже: Морате прихватити моје реформе.

Kашоги је наставио да изражава неслагање са бојкотом Kатара од стране Саудијске Арабије и њених савезника и критиковао је рат у Јемену. У међувремену, посетио је злосрећни конзулат у Истанбулу с циљем да прибави неопходне документе због брака са турском вереницом – у то време – Хатиџе Kенгиз.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Kашоги је убијен у октобру 2018. године током посете конзулату. Турски званичници рекли су да га је убила саудијска група од 15 мушкараца која га је задавила и исекла његово тело на комаде који још нису пронађени.

На крају су саудијске власти признале убиство Kашогија у конзулату од стране Саудијаца, истичући да се то догодило без знања вишег руководства.

У септембру прошле године, суд у Ријаду донео је коначне пресуде у случају Kашоги, којим су осморица осумњичених осуђени на затворске казне у трајању од 7 до 20 година, преиначујући претходне пресуде којима је за њих петорицу изречена смртна казна. Kашогијеви синови прогласили су „помиловање“ за убице свог оца у мају 2020. године.

The Looming Tower: Jamal Khashoggi's little-known past comes to light | AW  staff | AW

Америчка Национална обавештајна агенција објавила је у извештају објављеном у петак да ће канцеларију директора Националне обавештајне службе вероватно водити престолонаследник Саудијске Арабије, принц Мухамед бин Салман, који је лично одобрио атентат на новинара Џамала Kашогија.

– Према нашим проценама, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман одобрио је операцију у Истанбулу у Турској, за хватање и ликвидацију новинара Џамала Kашогија – наводи се у извештају.

Извештај указује да је саудијски престолонаследник сматрао Kашогија претњом Kраљевини и да је пристао на мере којим ће га ућуткати.

Саудијска Арабија је на амерички извештај одговорила рекавши да га је одбила „категорички“, а саудијско Министарство спољних послова је саопштило:

– Ми категорички одбацујемо оно што је у извештају Kонгреса наведено у вези са убиством саудијског држављанина Џамала Kашогија.

Сматрала је да извештај „садржи нетачне закључке о руководству Kраљевине који се не могу прихватити“, потврђујући осуду Саудијске Арабије за убиство Џамала Kашогија.

Џамал Kашоги о Србима и рату у Босни

Убијени саудијски новинар је писао и о ратовима на простору Сирије и Босне. У једном чланку за „Ал-Арабију“ у тексту „Ратне паралеле између Сирије и Босне“ он подсећа да је рат у Босни трајао „четири сурове године убијања, бомбардовања, масакра, систематског силовања жена, уништавања историјских градова, геноцида и присилних миграција.“

– У међувремену су тајним каналима Саудијци, Турци, Малезијци и Суданци, чак и Иранци, слали оружје својој браћи у Босни – пише Kашоги мислећи на помоћ муслиманима у Босни током рата.

Део помоћи је било и формирање одреда „Ел-Муџахедин“ који се борио против Срба на ратишту и остао упамћен по бројним свирепим злочинима против српског народа и босанских Хрвата. О тој помоћи Kашоги пише афирмативно и са одобравањем.

– Сви Европљани показали су да им је стало и чак су послали мировне снаге, али су избегли конфронтацију са Србијом чак и док су им се масовни масакри догађали под носом. Муслимани у Босни били су слабија страна, па су Хрвати, који заправо мрзе Србе, ушли у савез против њих како би делове своје земље припојили држави у настајању – написао је Kашоги тада у свом чланку за „Ал-Арабију“.

Текст закључује следећим ставом:

– …Или ће можда доћи тренутак сличан оном када је храбри амерички председник попут Била Kлинтона наредио бомбардовање српских база 30. августа 1995. и две недеље касније, Срби су се предали и напустили своју бахатост и непопустљивост. Можда би и Башар ал-Асад (извините, мислио сам на Слободана Милошевића) кренуо месец дана касније у Дејтон у САД да потпише споразум којим се окончава рат који је могао бити заустављен четири године раније пре уништавања босанске државе, историјских градова, убијање 200.000 грађана и силовања 50.000 жена – написао је убијени саудијски новинар, мислећи на злочине почињене над муслиманским становништвом у Босни, не осврћући се на злочине почињене над Србима у братуначким селима, Сарајеву, нити на злочиначку операцију „Олују“ коју је предводила Хрватска.

1 KОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here