Истраживачка служба америчког Конгреса направила је извештај о Србији према коме амерички званичници нашу земљу гледају као на стратешки кључну земљу Балкана и потенцијалног покретача економског развоја у региону. У документу „Позадина и односи са САД“ велики акценат стављен је на односе са Русијом, а индиректно се може закључити да би то могло да ствара проблеме у евроатланским интеграцијама Србије.

Велики део извештаја обухвата и анализу са Косовом и ЕУ а свуда се помиње утицај званичне Москве. У једном делу извештаја који је летос објављен, наводи се да је Србија заинтересована за куповину руског ваздушног одбрамбеног система, као и могуће отварање центра за поправку руских хеликоптера. И док би куповином наоружања, закључује се у извештају, дошло до подизања тензија са суседним државама и покретања трке у наоружању у региону, по мишљењу америчких аналитичара отварање центра за руске хеликоптере било би равно отварању руске војне базе на српској територији.

Иначе, није познато да држава Србија има намеру да отвори центар у којем би се ремонтовали хеликоптери из Русије. Жељу за тим пре скоро две године, изразио је потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин али се након о томе јавно није разговарало. У извештају се помиње и Руски хуманитарни центар у Нишу чији рад изазива забринутост у САД-у и ЕУ, јер сматрају да Москва тако суптилно спроводи обавештајне и војне операције под окриљем Кремља, као и да шпијунира САД. У том документу се подсећа да се Руски центар налази на локацији која је релативно близу НАТО мировним снагама на Косову.

САД се оштро противи захтеву из Русије да се да имунитет запосленима у том центру, уз подсећање да су амерички званичници упозорили Србију да озбиљно размисли да ли ће им изаћи у сусрет. У извештају се помиње и да су руски агенти у Србији спроводили обавештајне операције и да су били стационирани у Београду.

Ипак, помиње се и да упркос блиским односима са Русијом, Србија учествује у Партнерству за мир и да НАТО има малу канцеларију у Београду. Такође, истиче се и да је Србија 2015. потписала споразум о вишем нивоу сарадње намењен земљама које немају намеру да се прикључе НАТО-у. У извештају се истиче да су српске снаге учествовале у 13 војних вежби са чланицама Алијансе и седам са америчким снагама, али и са руским и белоруским.

У делу у којем се анализирају односи Србије са Косовом подсећа се на политичке прилике од деведесетих до данас, сукоби, етничка чишћења, ток преговора Београда и Приштине, али и воз са натписом „Косово је Србија“, који је „заустављен пре преласка границе“.

У извештају се констатује да Србија и даље исплаћује 900 милиона евра или око милијарду долара спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу, те ЕБРД, који је настао између 1970. и 1990, јер, како пише, Србија сматра да је њена „бивша“ покрајина и даље српска територија.

Амерички Конгрес констатује да су се након убиства Оливера Ивановића две стране обавезале да ће сарађивати како би идентификовали и процесуирали починиоце, али се све отеже и развлачи. У извештају пише и да косовска влада није очекивала да ће Александар Вучић признати независност Косова, али се надала да ће направити уступке, који би смањили тензије и релаксирали односе Србије са ЕУ. Веровало се да ће Београд пронаћи начин да нормализује односе са Приштином без експлицитног признања Косова, што би КиМ омогућило да се на пример учлани у УНЕСКО.

У документу Конгреса наводи се да се током лета појавила идеја о разграничењу, по којој би косовске власти пристале да уступе делове на северу Косова у замену за признање независности или Прешевску долину у којој већином живе Албанци.

Иако су раније на КиМ одбацивали такву идеју, у извештају се констатује да је Хашим Тачи изашао са предлогом „корекције граница“. У извештају се цитира изјава председника ЕК Жан Клод Јункера да су Србија и Црна Гора два најранија кандидата за придруживање Унији, те да би могле да постану чланице 2025. године. Међутим, разлике око решавања питања Косова цео процес би могле да успоре.

Напомиње се и да је Србија главни кандидат за улазак у ЕУ, упркос неслагањима појединих званичника са њеном политиком према Русији. У извештају се подсећа да Србија није увела санкције према Русији, што су у ЕУ неки оштро критиковали.