Популистичка холандска Партија за слободу Герта Вилдерса има добре шансе да после избора у среду постане најјача странка у парламенту.

Иако они можда неће моћи и да формирају владу, њихове идеје ипак се све више шире, пише Дојче веле.

Хладан ветар дува преко Биненхофа, комплекса зграда из 13. века у којем се налази парламент. Неколико запослених у влади у једном киоску испред купује сендвиче. Около се шетају холандски и страни туристи и фотографишу зграду. У среду 15. марта у Холандији се одржавају избори за нови парламент. Према анкетама, тренутно води популистичка “Партија за слободу“ (ПВВ), њој за петама су либерали из Народне странке за слободу и демократију (ВВД). С обзиром на победу Доналда Трампа у САД, на Брегзит и на растући популистички антиимиграциони покрет у Европи, шеф ПВВ Герт Вилдерс увелико прича о “патриотском пролећу“.

“То је застрашујуће“, сматра Марлен Бројкер. Она има 62 године и ради у просвети. Са породицом је на једнодневном излету у Хагу. “Надам се да анкете греше“, каже Марлен и додаје да она увек гласа за Зелене.

Холандски Трамп

Герт Вилдерс, кога иначе због маркантне фризуре зову и “холандски Трамп“, не заостаје за својим идолом из САД када је реч о изборној кампањи и о томе да личну интерпретацију догађаја у свету шири путем Твитера. “То му можда не обезбеђује неку предност, али то изазива пажњу медија“, указује Сара Ланге, професорка на Универзитету у Амстердаму која је, иначе, своју докторску тезу посветила деснопопулистичким странкама у Западној Европи. “Вилдерс тако има могућност да бирачима непрестано саопштава своје идеје.“

И Крис Албертс са Универзитета Еразмус из Ротердама специјализовао се за популизам. Он не мисли да Вилдерс много имитира друге. Програм Партије за слободу има само једну страницу, каже Албертс. “Програм је веома доследан и у њему се непрестано понавља исто.“ Ипак, верује Албертс, политичке мере Доналда Трампа, попут спорне забране уласка у земљу за људе из већински муслиманских земаља, Вилдерсу би ишле наруку: “Он тако може да каже: ’Видите, још неко то исто ради’.“

Албертс је 2012. године објавио књигу о људима који гласају за ПВВ. Данас више и није неки велики табу рећи да се гласа за ту странку – иако многи људи из академског слоја друштва то прећуткују како не би угрозили своју каријеру, каже Албертс.

Рајмон (27), који не жели да открије своје презиме, гласао је за Вилдерса на изборима 2012. Након што је с девојком провео викенд у Хагу, њих двоје се враћају на исток земље, где Рајмон ради са оболелима од деменције. Он је задовољан због тога што Вилдерс жели да више новца уложи у здравствени систем, али га мало шта друго што лидер ПВВ пропагира привлачи. “Вилдерс сада подржава Трампа и жели да изађемо из Европске уније. То више није моја странка. Осим тога, готово све странке су искључиле могућност коалиције са Вилдерсом. Зашто онда гласати за њега?“

Ни премијер Марк Руте из Народне странке за слободу и демократију (ВВД) не намерава поново да улази у коалицију са ПВВ. Вилдерсова странка је 2010. године подржала његову мањинску владу. Али Крис Албертс упозорава да не би требало веровати Рутеовим најавама. “Његово обећање ништа не вреди. Околности увек могу да се промене.“ Албертс ипак не верује да ће ПВВ бити део новог кабинета, јер је та странка, како каже, “неспособна“.

“Опасан“ и “превише екстреман“

Рајмонова девојка Лоес Хамерстеин студира социологију. Она ће, каже, вероватно гласати за Социјалистичку странку (СП). “У ствари, политика ме не интересује“, каже та 22-годишњакиња. Али зна да је против Вилдерса. “Не свиђа ми се како прича о муслиманима и избеглицама.“

“У нашем граду их нема много“, прекида је Рајмон. “Али кад ходате Амстердамом, онда могу да разумем да је неким људима превише. Међутим, слажем се да је Вилдерс постао помало опасан и превише екстреман.“

Према информацијама Института за истраживања избора “И&О Ресеарцх“, 77 одсто бирача у Холандији још увек је неодлучно. Истраживање, које су заједнички спровели дневни лист “Волкскрант“ и Универзитет у Амстердаму, показало је да једна петина бирача, и то они који иначе не би гласали за Рутеову ВВД, размишљају о томе да им “из стратешких разлога“ дају свој глас како би спречили победу Вилдерсове ПВВ.

Политичко самоубиство

Маријане Маршалкерверд (70) до сада је увек гласала за холандске демохришћане. Сада је оријентисана више ка “50 плус“, странци која жели да представља интересе пензионера. Маршалкервердова сумња у то да су прогнозе исправне. “Наводи се да је то сада одлука између Вилдерса и Рутеа, али ја сматрам да је то медијска пропаганда.“ Она верује да ће ПВВ добити доста посланичких места у парламенту и сматра да је то “разумљиво“ јер су друге странке “давале превише обећања која нису испуниле. Не говорим радо о избеглицама, али не желим да сви ти млади мушкарци долазе овамо и мислим да мора доћи до строжег приступа.“

Према наводима научника Де Лангеа и Албертса, већина умерених странкаа је, по питању усељавања, ислама и Европске уније преузела неке теме од ПВВ. Тако је Руте недавно у великим листовима објавио једно отворено писмо. Онај ко није спреман да се понаша “нормално“ и да прихвати холандску културу нека напусти земљу – наводи се у том писму. “Било би политичко самоубиство не приближити се сада садржајно ПВВ“, објашњава Албертс. А Де Ланге сумира: “Свеједно је колико посланичких места ће да освоји Вилдерс и хоће ли бити део владе: његов утицај ће се осетити.“

Извор: Дојче Веле