Ако за Зрењанин важи правило да је спортски град, а да се у Лесковцу праве најбоље мућкалице, као у Сремским Карловцима вино, онда се о Бачу не може говорити, а да целокупну причу не прожимају детаљи из богатог опуса и врхунских спортских резултата који се годинама уназад нижу иза Клуба дизача тегова „Херкулес“

Један од најстаријих спортова који је Бачу изнедрио и двојицу међународних судија је управо дисциплина дизање тегова. Златни момци „Херкулеса“ из Бача

О Бачу се у спортском смислу никада не говори, а да се не спомене легендарни Ерих Шпајзер. Његовим утабаним стазама годинама успешно корачају чланови Клуба дизача тегова „Херкулес“. Један од њихових тренутно најтрофејнијих такмичара је Филип Бертран. Он је у новембру 2020. године представљао нашу земљу на Првом јуниорском Светском онлајн Купу који је организовала Међународна федерација дизача тегова са Перуанском федерацијом, у Лими. У узрасној категорији 17 година и тежинској категорији до 96 килограма, у групи Б, Филип је са укупно подигнутих 261 кг (115+146) освојио треће место у свету, а како каже, мало шта би успео да постигне да није било његовог тренера Зорана Пантелића. Златни момци „Херкулеса“ из Бача

Међутим, љубав ка овом спорту се родила пре седам година захваљујући његовом брату, почиње причу овај перспективни момак рођен 2003. године. „Брат се вратио са такмичења у Шведској где је био седми, па је мене управо то подстакло да и ја почнем да дижем тегове. Већ седам година тренирам, а најзначајнији резултат који сам остварио је управо овај постигнут у Лими, односно на првом онлајн такмичењу.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Таква врста организације такмичења у нашој дисциплини је веома чудна, јер су чак и судије доносиле коначне одлуке пратећи такмичење на даљину. Тренер и ја чак нисмо ни имали професионалну камеру, већ смо користили сталак који користимо за дизање тегова и само смо ставили мобилни телефон, ипак резултат није изостао. У суштини једно ново велико искуство је како иза нас као такмичара, тако и иза организатора. Чак смо и дипломе добили путем мејла“, истиче наш саговорник. Филип је, осим у клубу као члан јуниорске репрезентације Србије у дизању тегова, веома успешан члан репрезентације Србије, као и његов колега и друг из клуба Стеван Владисављев, само млађи сениорски узраст. „Ја имам велику срећу и част да и у клубу и у репрезентацији имам истог тренера, а то је Зоран Пантелић. Веома сам задовољан са њим и искрено мислим да имам једног од тренутно најбољих тренера на свету. Рад са њим је веома захтеван, али и подстицајан. Он се већ дуго година бави тренерским послом, а као млад је и сам имао веома запажене резултате у области дизања тегова. Најбољи савет који ми је дао пред неко велико такмичење је да никада не треба да се нервирам ако ми падне тежина, јер увек постоји могућност да на следећем такмичењу направите бољи резултат. Управо због његовог педагошког присупа раду са омладиницима мислим да га сви воле, цене и поштују, јер је врхунски професионалац, а пре свега добар човек“, поносно закључује Бертран. Златни момци „Херкулеса“ из Бача

Оно што њему ускоро предстоји, а када су у питању међународна такмичења јесте одлазак у Саудијску арабију у мају, где ће покушати да се избори за норму за Олимпијске игре. „Себе за пет година видим како и даље тренирам и спремам се за Олимпијске игре 2028. године, које би требало да буду одржане у Лос Анђелесу. Највећи животни сан што се тиче спорта ми је да освојим златну медaљу на Олимпијади. Сматрам да ћу то успети да остварим захваљујући, поред напорног тренирања, и подршци чланова своје најуже породице, али и становника Бача, који ме након овог такмичења у Лими свесрдно бодре на путу остварења мојих циљева. Златни момци „Херкулеса“ из Бача

Јако је лепо знати да живите међу таквим суграђанима који су поносни на ваш успех. Херкулес је мој матични клуб и дефинитивно га нећу мењати. Остајем при ставу да тренер у томе игра велику улогу, јер је неприкосновен, али и системска подршка коју имамо од локалне самоуправе, јер је управо зграда у којој ми боравимо и проводимо највећи део свога времена у потпуности реновирана први пут након 60 година. Уложено је 100.000 евра и захваљујући томе ми имамо фантастичне услове за даљи наставак тренирања“, закључује овај шампион.

Аутор: Тања Митић

Leave a Reply