Сад кад је завршена групна фаза Светског првенства у фудбалу и када је наша репрезентација сходно елиминацији враћена кући, можемо анализирати неке најинтересантније моменте са нашег краткотрајног (али ипак значајног) учешћа на овом такмичењу. Како је и фудбал данас постао само продужена рука политике и како је готово немогуће генерално гледано да се спорт у целини (осим можда, на ситном и локалном нивоу, мада је и то упитно) не политизује, исто тако наизглед „споредни“ догађаји са спортских такмичења изазивају више пажње него они главни.

Фото: fifa.com
Фото: fifa.com

Пошто наша репрезентација није имала претерано значајне успехе на терену, углавном смо се бавили оним ван терена. Тако је највише пажње изазвало оно што је нама највише недостајало на овом такмичењу; прослава голова и прослава победе. Само, не наше, нити од наших противника из групе, већ од наших противника у једном другом, суштински политичком смислу, иако је реч о првенствено спортском такмичењу. Што се тиче прославе голова, о њој смо писали недавно па нема потребе да се понављамо[1] . А што се тиче прославе победе, из свлачионице, реч је о оној код хрватских фудбалера после прошлонедељне победе од 3:0 против Аргентине.[2]  Шта нам ова два случаја говоре?

То што можда наши играчи и неки навијачи не политизују спорт, то не значи да други то неће чинити. Напротив. Нити ће други због нашег аполитичног става према спорту и космополитског односа према учесницима, имати исти став. Напротив. После објављивања снимка како хрватски фудбалери славе у свлачионици уз стихове Томсонове ратне песме „Чавоглаве“ из 1991. године, многи су се међу Србима „згражавали“ , јер како то Хрватима пада на памет да нас тако вређају у прослави своје победе, а ми смо навијали да они победе, како нам то враћају?!

Одговор је тај да је Хрвате баш брига што су Срби навијали за њих, а још више их је брига то што се неки Срби „потресају“ на начин њихове прославе победе. Није ми уопште било чудно кад сам сазнао да су Хрвати тако славили победу, није да је први „инцидент“ тог типа. Било ми је чудно коликом броју Срба је то било чудно и „невиђено“ .

И онда, уместо да се питамо: „А зашто наши фудбалери (или, наши спортисти генерално) не славе победу уз неку српску песму?“ , ми се питамо: „А зашто хрватски фудбалери морају да славе уз Томсона?“ Шта нам то говори? То што смо се ми самовољно „одрекли“ национализма у спорту, не мора да значи да су и други то учинили или да је он престао да постоји, не. Он је само престао да постоји за нас, али је он и даље свакако ту, присутан је и „опомињаће“ нас на своје постојање сваком погодном приликом.  Шта нам је онда чинити? Или да и наши фудбалери (и спортисти генерално) постану мало „националистичкији“ него што су сад, макар кад су ове ствари у питању, или да већ престанемо да се „згражавамо“ и покушавамо да другима говоримо како ће они да прослављају своје победе и да ли то нас вређа или не.

Јер је очигледно да је макар у оваквим ситуацијима једнострани космополитизам са наше стране штетан по нас јер други то искоришћавају самом чињеницом да они нису такви и онда ми испадамо „глупи“ што нећемо да „политизујемо спорт“ , а они паметни јер то раде и, поред тога што (нас) побеђују, прослављају то на нама споран начин.

Притом не схватамо да би исто било и да наши фудбалери то учине, само се ми плашимо да не „увредимо“ некога иако за тим страхом реална потреба не постоји, као што не треба да постоји (као што и не постоји) код многих других репрезентација које бране боје своје државе и у складу са тим се и понашају, као „војници“ своје земље у том „рату“ на светском првенству. А пошто је српски национализам доста културнији и родољубивији у суштинском смислу и од хрватског и од албанског (за почетак) , те више умерен ка љубави према своме него према „мржњи“ (или презиру) према туђем, не би требало да нас брине или чуди ако наши фудбалери постану мало „националистичкији“ , у позитивном смислу те речи.

Никола Јовић

Напомене:

[1] https://http://http://www.nacionalist.rs//2018/06/27/istina-o-albanskom-orlu/
[2] https://http://http://www.nacionalist.rs//2018/06/22/stici-ce-vas-nasa-ruka-i-u-srbiji-nevidjeni-skandal-hrvati-uz-ustaske-pesme-slavili-pobedu-nad-argentinom/

Advertisements